ВОЈВОДИНА ТОП ДЕСТИНАЦИЈА Салаши, укус хране и дух културе маме госте; Ево шта још привлачи туристе

Продајом пољопривредних и прехрамбених производа у регистрованим сеоским газдинствима које примају госте на дневни боравак и преноћиште подржава се локална економија, промовише традиционални начин живота и омогућава посетиоцима да доживе аутентично искуство, а домаћинима да остваре значајну продају и високу зараду - речено је на Првом конгресу руралног туризма Војводине у Врднику, на којем је, између осталих предавача, говорио и професор са Департмана за економику пољопривреде и социологију села Пољопривредног факултета у Новом Саду др Бранислав Влаховић. 

Професор је навео да раст броја туриста у руралним подручјима Војводине указује на повећање интересовања за овај вид туризма, који омогућава посетиоцима да уживају у традиционалној храни, локалној култури и природи.

- На подручју Аутономне Покрајине Војводине из године у године се унапређује рурални туризам и далеко је одмакао у односу на пре деценију. За то има одличне потенцијале, јер преко 90 одсто подручја Војводине представља рурално подручје. Чак 40 општина од укупно 45 локалних самоуправа у Војводини су руралног карактера – осим Новог Сада, Сремских Карловаца, Темерина, Старе Пазове и Панчева. Зато је север Србије идеалан за развој ове гране туризма. На подручју АПВ има 148 регистрованих салаша у 23 општине, што значи да свака друга локална самоуправа има по неколико салаша.

Нагласио је да је рурални туризам шанса за пољопривредне произвођаче и да је ова грана туризма нераскидиво везана за пољопривреду, пошто кроз разне видове руралног туризма сеоска газдинства могу да пласирају своје пољопривредне и прехрамбене производе.

Међутим, пољопривредни произвођачи, предочио је проф. Влаховић, морају да се тржишно и маркентишки понашају, треба да одреде групе за које праве туристичку услугу, а уједно морају и да негују традицију и аутохтони начин производње пољопривредно-пререхрамбених производа.

- Развојем туризма у руралним срединама долази до изражаја вишеструка корист од пољопривреде која људима на селима даје могућност остваривања додатних прихода. Рурални туризам помаже у очувању локалног идентитета, традиције и обичаја, штити животну средину, јача аутохтону традиционалну производњу хране и пића и помаже развоју руралних крајева на основу одрживог развоја - истакао је проф. др Влаховић.

- Регистрована пољопривредна домаћинства могу разноврсним догађајима и услугама да привуку туристе и остваре основни или додатни приход, што и чине, али услуге стално морају да унапређују.

На подручју АПВ имамо догађаје који су већ познати широј јавности и привлаче велики број посетилаца, као што је Банатски свињокољ, Кобасицијада у Турији, Купусијада у Футогу, Куленијада у Шиду, Берба грожђа и Дани вина у Вршцу, Иригу....

Проф. др Влаховић указао је да се, осим ових активности, могу у сеоским домаћинствима организовати и догађаји - туре по фармама и виноградима да гости виде процес производње хране, од њиве до стола. Могу се, рецимо, правити и тематске вечере са више врста оброка са локалним специјалитетима. - Туристи воле посебне, традиционалне начине припремања хране, односно врсте јела које не могу да наруче у ресторанима. И услуге активног одмора у туристичком сеоском породичном домаћинству су, такође, интересантне гостима, попут бербе воћа, брига о стоци, рада у пољу, јахање коња... 

З. Делић

Фото: Туристичка организација Војводине