ОВО ЈЕ БИЉКА КОЈА СЕ ПОМИЊЕ И У БИБЛИЈИ: Источњачки “смешећи орах” и код нас је на цени, СТРОГО СЕ ОРЕЗУЈЕ

У јеку приче о здравој и избалансираној исхрани, тренд конзумирања коштуњавог, орашастог и бобичастог воћа је све популарнији, у свету, Европи, а и код нас.

Италијани су међу првима у Европи упознали све добробити пистаћа. У првом веку нове ере цар Вителијус је представио Риму пистаће, док их римска књига рецепата „Апицијус“ из В века, укључује у више рецепата.

Дејан Јаковљевић из Селишта се традиционално бави производњом садног материјала, а пре пет година је дошао на идеју да се бави и узгојом пистаћа и продајом садница.

Он у разговору за mondo.rs. каже да у Србији постоје саднице које несметано расту и рађају без икакве заштите преко зиме и без било каквог посебног третмана, па тако сада у свом власништву има 50 стабала пистаћа старих 4 године.

Наводи да су то матичне биљке које се строго орезују да би дале што више пупољака за окалемљавање, а ове године је засадио око 200 садница које ће оставити за плодоношење.

Према његовом искуству у гајењу пистаћа на нашем поднебљу не постоји неких проблема око заштите или одржавања јер су, како наводи, пистаћи јако отпорна биљна врста.

Они имају смолу јаког мириса сличног боровом и због тога их избегавају и инсекти и дивљачи, каже Дејан.

„Потребна је заштита против црне пегавости у другој половини лета, наводњавање је пожељно, али не и неопходно јер имају вретенаст корен који веома брзо допире до дубљих слојева земље где константно има влаге. Саднице не измрзавају и не смеју се штитити током зиме да не би дошло до превремене вегетације“, појашњава Јаковљевић.

Када се и како саде пистаћи?

Садња је као и за свако друго воће најповољнија с јесени, како би се биљке адаптирале и акумулирале на влагу око корена у току зиме.

Како жиле почињу да расту крајем фебруара као код лешника, садњу је најбоље обавити бар до краја јануара.

Саднице почну да рађају после три четири године, али се не може очекивати висок принос у првим годинама. Потребно је ђубрење, уништавање корова, формирање садница и остало залагање

Ако се у обзир узме цена плода и принос од 15кг по стаблу у десетој години, може се рећи да је то исплатива воћна врста.

Пистаћи живе јако дуго, а њихов животни век зависи од сорте и услова гајења. Најдуготрајније су Иранске сорте које живе око 100 година без интензивних агротехничких мера. Калифорнијске сорте трају најкраће и њихов животни век је око 35 година.

Агротехничке мере у циљу повећања приноса смањују дуготрајност сваког воћа, па и пистаћа. Форсирање и исцрпљивање биљке скраћује њен животни век.

У којим условима се узгајају пистаћи?

Постојбина пистаћа је Иран, где се пистаћи не гаје због тога што им клима одговара (ноћи -5, а преко дана +45) већ зато што друго воће не би успевало.

Изузетно су отпорни на ниске и високе температуре, али им је потребно директно сунце током лета, због фотосинтезе, али и сазревања плодова. Опстају на температурама од -25 до +50.

Могу да се узгајају на скоро свим типовима земљишта, али је важно да земљиште буде водопропусно без задржавања атмосферских вода.

Пистаћи се саде на растојању 4,5×6 или 5x5m. Стабла достижу висину око 6м и буду величине кајсије или шљиве.

„Срећни орах“

У Ирану пистаће називају смешећи орах, а срећни орах у Кини. Ови орашасти плодови су праисторијска грицкалица јер потичу још из доба палеолита. Како на је то једно од најстаријих дрвећа које цвета, људи једу пистаће бар 9.000 година уназад. Пистаћи су и једно од два коштуњава воћа која се помињу у Библији.

Krstarica.com