ПОЛА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА ДРУШТВА МУЛТИПЛЕ СКЛЕРОЗЕ Оболели у Србији лече се као у најразвијенијим државама

Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест, најчешће се јавља између 20. и 40. године живота, али се може манифестовати и у било ком другом животном периоду. Ток болести је непредвидив, а жене обољевају два пута чешће него мушкарци. Због прогресије болести, велики број оболелих је у инвалидским колицима. Како би се омогућио што бољи статус сваког пацијента са овим тешким неуролошким обољењем, пре 50 година основано је Друштво мултипле склерозе Србије, које је ослонац за сваког пацијента. Иза њих су 18.262 дана непрекидне борбе.

- Немогуће је избројати колико је за тих 18.262 дана било радионица, саветовалишта, конференција за медије, брошура, едукативних спотова, конгреса или свечаних академија, јер сваки дан је важан и сваки дан се рачуна.  Много позитивних ствари смо до сада заједно урадили. Захваљујући свима, положај особа оболелих од мултипле склерозе у Србији значајно је побољшан у последњих неколико година - истакла је председница Друштва Јасмина Брајковић.

 Оно што се није променило за prеthodnih 50 година јесте апсолутна посвећеност свих који се баве оболелим пацијентима. Међутим, чињеница је да практично до 1995. године нису постојали лекови који су могли да модификују ток болести, да је учине блажом. Тек од те давне 1995. године лекови се појављују у свету, а Србија их је спорије давала пацијентима због разних проблема у којима је земља била. Ипак, последњих пет година број пацијената који се лече о трошку здравственог осигурања повећан је готово пет пута.

- Ми смо изузетно поносни што смо сада, за разлику од пре пет година када смо били на последњем месту у Европи, апсолутно у рангу најразвијенијих европских земаља. Лечимо изузетно висок број пацијената. Ради се о потреби једног мултидисциплинарног третмана, што се најадекватније може остваривати при универзитетским центрима. То би подразумевало да се о пацијентима брину неуролози, медицинске сестре које се посебно баве мултипле склерозом, али и други здравствени радници. На тај начин пацијент би био праћен од стране неуролога, али и адекватно праћен од радиолога, односно неурорадиолога и лекара других специјалности -  напоменула је проф. др Јелена Друловић, неуролог Универзитетског Клиничког центра Србије.

Љ. Петровић