ВОДИТЕЉКА Прве телевизије КРИСТИНА ИГЛЕНЏА открила зашто ЖЕНЕ У МЕДИЈИМА МОРАЈУ ДА СЕ БОРЕ И СА МУШКОМ СУЈЕТОМ: „Када их одбијете можете да имате великих проблема”
Водитељка Кристина Игленџа сваке среде од 22.20 сата води гледаоце Прве телевизије кроз своју ток-шоу емисију „Exkluziv Night” у којој разговара са највећим именима са домаће јавне сцене из света културе, уметности, спорта и политике.
Кристина у искреном разговору са познатим личностима показује гледаоцима колико је њихов пут до успеха био захтеван, али и тим интригантним и емотивним причама држи гледаоце буднима. Због успеха овог ТВ формата, чија је Кристина и уредница, у њене руке недавно је стигла и награда - Оскар популарности. У разговору за „Дневников” ТВ магазин Кристина Игленџа признаје да јој ово признање и те како значи и открива колико ће утицати на њен даљи развој.
– Награде су свакако подршка за рад и напор који улажем у емисију, тако да ми је то свакако ветар у леђа да је то што радим добро и квалитетно и да ћемо наставити још боље и јаче у новој сезони – каже шармантна водитељка на почетку интервјуа за наш лист.
Кроз вашу емисију упознајемо познате личности из једне друге перспективе и са вама сваке среде увече крећемо у једно телевизијско путовање кроз цео њихов живот, како успехе тако и падове. Која прича је досад на вас лично оставила најјачи утисак?
– Искрено, веровали или не, мене сваки гост изненади, јер тако је добра енергија међу нама да ми људи, чак, после емисије кажу: „Кристина, нисам очекивао да ћу овако да се отворим”. Много је било суза, емоција, ја то осећам и доживљавам заиста и лично. То се некако прошири и на гледаоце. Вероватно је због тога тако добра гледаност. То су све тешке и емотивне приче, чим се гости расплачу пред камерама. Углавном ми се сви отворе, сви имају неку тешку причу. Ништа није онако како изгледа. Сви ми носимо неку бол душе и наравно идемо кроз живот са тим, научимо са тим да живимо. Та лична и емотивна питања, не дај Боже болест неког блиског члана породице, губитак неке драге особе, па чак и разводи остављају јак утисак на људе. Тако је нпр. на Николију јако тешко утицао развод њених родитеља - Весне Змијанац и Владе Јовановића, она је и сама у емисији рекла да јој је требало много времена да то превазиђе.
Колико је било тешко стећи поверење познатих, иако сте већ били искаљена новинарка у области забаве, да вам се отворе у емисији, а да притом успете из њих да извучете нешто досад можда и неиспричано?
– Дуго сам се бавила новинарством, дуго сам радила на терену пре него што сам ушла у студио и мене доста њих познаје већ годинама. Стекла сам неки кредибилитет и поверење њихово, што је јако битно да би ти неко дошао и да би ти се отворио, а посебно најјача имена која ја зовем у емисију. Све што радим чиним спонтано и емотивно. Напишем себи сценарио и како би то требало да изгледа, међутим, пустим да енергија тече, слушам саговорника, осетим којим правцем иде разговор и пратим суштину, његову емоцију. Пустим љубав, позитивну енергију и некако се саме ствари отварају. Никога не терам ни на шта, нити захтевам нешто. Јако је битна енергија између водитеља и госта и само то поштовање. Када радите посао који волите онда се то и осети, а ја заиста свој посао волим, не радим га због финансија или популарности, чак ретко дајем и интервјуе, избегавам то. Иначе сам завршила економију, немам везе са новинарством, бар што се тиче школе.
Како је изгледао тај „бег” из економије? Колико сам упућен, сасвим случајно сте, на позив једне пријатељице, стигли на телевизију „Кошава” пре више од 10 година.
– Јесте. Она ме је звала, требало је да иде на неку паузу, а ја сам тад била у моделингу. Увек сам била комуникативна, она ме је замолила да дођем, а ја сам се запитала како ћу ја то да прихватим, јер је реч о већ изграђеној емисији на националној фреквенцији. Сећам се да сам тад имала трему, то је било језиво (смех), срећом данас нема тог снимка нигде да се види (смех). Људи су препознали да могу да радим у медијима, а мени није падало на памет да ћу да се бавим тиме, али, у животу ништа није случајно. Свако има неку своју животну причу и реку којом треба да плови кроз живот. Оно што је суђено не можете да избегнете.
Када се већ присећате свог почетка, а када посматрате себе сада у тој црвеној фотељи у студију Прве телевизије, шта бисте рекли - колико сте напредовали за све ово време?
– Рекла бих себи: „Браво, није било лако. Пратила си свој пут, своју љубав”. У ствари, можда бих и рекла да је било лако. Када радиш оно што волиш заиста је лако. Ја сам уживала и у раду на терену, али и у студију, не волим жуту штампу, не бавим се том врстом садржаја, волим филозофију - да видим шта је суштина неког проблема, како човек напредује, како се уздиже после ломова. Не бих себи ништа посебно рекла осим да сам то и очекивала. Само сам пратила себе. Не волим о себи много да причам, више волим да то раде други, у том смислу сам врло умерена. Не доживљавам ни пораз ни успех као нешто што ме уздиже или спушта, све је то саставни део живота, све је то пролазно. Човек и када је на врху и када је на дну треба да буде у балансу и да буде свестан да је све пролазно. Суштина живота је да будеш добар човек, а када си добар човек онда те и Бог награди, у сваком смислу.
У најави ваше емисије пише: „Питаћемо познате личности са чиме су се сусретали на путу ка успеху, колико су се и чега одрицали, како су се после падова уздизали, али и како се носе са славом и успехом”. Како бисте ви одговорили на ова питања?
– Борила сам се вером у Бога, у добро. Људи који раде на телевизији су поприлични осетљиви и сујетни и доживљавате разне ствари. Никада се нисам бавила негативом, никада никоме нисам враћала. Свако носи своје. Ја сам гледала само да се изузмем од таквих и да се приклоним својој интуицији, креативности и вери, која ме је заиста одржала и колико год да вам је тешко, када истрајете у тој некој позитивној борби, јако брзо вам се врата отворе. Не треба се бавити негативним људима, не треба враћати, треба остати позитиван, треба веровати, јер како се и каже - Веруј па ћу ти дати, а не даћу ти па веруј. То тако не може. Ја сам неко ко је избегао јако млад, кроз колону и мене је живот баш младу ојачао, тако да порази су суштина живота, они те изграде. Да није било пораза не бих ја била ово што сам сада.
Изјавили сте да волите да гледате емисије о космосу и о путовањима. Да ли бисте се отиснули на једно путовање у свемир?
– Апсолутно. Рекла бих: „Одмах! Када крећемо”? (смех). Верујем да ћу, пошто се то већ дешава, у овом животу успети себи да испуним ту жељу. Већ се путује у космос, Илон Маск прави неки хотел горе, прича се свашта. Мислим да ће то бити једна од егзотичнијих дестинација у будућности. Верујем у то, у Бога, у енергију, верујем да све што радите вам се и враћа тако да пазите шта желите и мислите другима јер то је природан круг који иде и враћа се вама.
Рекли сте да нисте једна од оних који јуре популарност. Нажалост, има и оних других водитеља који зарад гледаности морају да извргавају своју функцију пред камером не би ли добили битку са рејтингом. Како у таквим условима задржати интегритет наше професије?
– Тако што ћемо радити на себи, учити и читати. Има ту доста онога шта носимо из примарне породице. Треба остати нормалан, приземан и културан. Скроман, на крају крајева. Увек се потенцира на томе да је скромност лоша, а ја сматрам да није. Знате како се каже, када немаш ништа - имаш све. Многи у овај посао улазе како би били популарни и спремни су на све, а када га радите професионално и када сте одговорни и када сте новинар и водитељ, који слуша саговорника, а нисте ви у првом плану већ гост, онда ту нема грешке.
Важите за једно од најлепших ТВ лица на малим екранима. Колико времена и новца издвајате на лепоту и колико вам је важно да пред камерама покажете свој „најбољи профил”?
– Хвала вам. Лепота је мач са две оштрице. Она вам многа врата отвара, али и затвара. Ја сам научила да је тај физички изглед у ствари благослов, лепо га је имати, али је битнија лепота душе. Када је душа лепа онда жена лепо стари и свесна је да неће увек бити млада и лепа, него да су квалитети нешто апсолутно друго. Што се тиче лепоте, ја ништа нисам радила на себи, такву ме је Бог створио. Само одржавам то што ми је Бог дао па се здраво храним, тренирам, водим неки здрав живот, не излазим ноћу до касно, будим се јако рано, свако јутро трчим. Некад вам буде криво јер људи само гледају лепоту, а не виде оно иза (смех). Чини ми се да када је жена лепа онда сви кажу: „Лако је њој, она је лепа”. А далеко је то од истине. Жене у медијима морају да се боре са разним сујетама - и женским и мушким. Имате ту мушкараца који су изузетно моћни, које кад одбијете, а не причам сад у своје име, већ генерално, онда можете да имате великих проблема.
Владимир Бијелић
