МАЗОХИЗАМ НА ДЕМОКРАТСКИ НАЧИН: Жута коалиција ће опет најурити ДСС, чим прођу избори

Не постоји довољно огаван малтретман или бесомучна шикана коју новосадски ДСС није доживео од актуелних партнера, у локалној власти од 2000. до 2004. године. И не постоји милост због које, као пијанци, неће бити најурени из коалиције чим прођу избори. А мандати, зна се! Неки ћемо да прелетимо, а неки и да се одметнемо у неку напрасно формирану, “новосадску” групу грађана.

Кафански десант тенковима на Извршно веће

Обрачун са новосадским ДСС-ом 2001. године, чланом локалног ДОС-а, отпочео је одмах по отимачини посланичких мандата у Скупштини Србије, сменом свих кадрова те партије на челу са Миланом Лечићем, потпредседником градске владе. На “лајт радикале” и “гибаничаре у листер оделима” како су их називали, у Новом Саду су по команди ударили сви данашњи деривати Демократске странке и Чанкове групи удруге и њима наклоњених уредника и новинара. Врхунац је била смена Раде Маринкова, потпредседника Покрајинске владе због кафанске денунцијације, јер је у купаћим гаћама после трећег шприцера у бифеу фамозног Одмаралишта Извршног већа у Игалу, рекао да тенкови могу да се попну на травњак испред Бановине. И исту приведу намени ако неком падне напамет да српску Војводину одваја. На доставу Реформиста Војводине, експресно су реаговали Политбиро ДОС-а и други потомци свих што су чупали бркове у послератном откупу жита.

С ДСС-ом ни у воз

Након што су 2004. године Новосађани изабрали Мају Гојковић, резултати избора за одборнике, показали су да су пет одборника ДСС “тас на ваги” без кога ни СРС, ни ДС не могу да окупе већину. Новосадски ДСС је добио од Војислава Коштунице и Владете Јанковића најригорозније упутство да се са радикалима “не улази ни у воз”. Преговори са Демократама, предвођеним истакнутим марксистичким мислиоцем Бориславом Новаковићем, трајали су унедоглед.

Тада је препричавао виц и хистерично се смејао самом себи, како само он уме. “ Мајка, ћерка, Коштуница и Ђинђић у купеу. Како воз уђе у тунел, чују се “цмок” и шамар. Мајка мисли “Како сам лепо васпитала ћерку”. Ћерка мисли “Мама и поред година не да на част”. А Ђинђић “Једва чекам тунел код Чортановаца да се пољубим у руку, па да Плеснивом сашијем још једну шљагу уз уши”.

Тако је Бора водио преговоре и шамарао прваке новосадског ДСС и у тунелу и ван њега, на свакој станици. ДСС-у се чак “нудило” да мањински подржи градску власт ДС-а и ЛСВ-а. Тако је практично Коштуничина партија у Новом Саду на силу отерана у загрљај СРС-а.

Мржња према избеглицама

Баш у то време почела је ера Бојана Пајтића (ДС) који је преузео покрајинску власт и захваљујући опскурном изборном систему до 2016. године управљао оним што је незаконито називао Владом Војводине. ДСС је принципијелно оспоравао доношење тзв. Основног закона Војводине (дословни превод речи Устав из немачког правног уређења), статуса Новог Сада као Главног града Војводине, установљења Војвођанске академије наука … И сијасет других ујдурми, које, како су демократе и лигаши усрдно објашњавали, само помажу да се очувају културне и менталитетске разлике, грађана Војводине и остатка Србије.

DSS је тада “грмео” о противуставном насиљу који води распаду Србије, формирању вештачке нације Војвођана. Све то у “Удруженом и слободном Новом Саду”, ДСС напрасно заборавља, а посебно пасију свих коалиционих партнера – антисрбијанство и непојмљиву ирационалну мржњу према придошлицама у Граду који су током три века подигле и изградиле српске избеглице.

Споран чак и Милетић

Приликом враћања јерменског надгробног споменика након изградње Пупинове палате, телевизијске камере су забележиле урлање руље партијских функционера са којима је ДСС ушао у предизборни савез. Поред мајке босанске, која се у Тузли и Сарајеву из неког разлога не помиње приликом страначких посета, у центру Новог Сада се тада Босанцима претило и вешањем на Милетићевом споменику. Ваљда зато што је деда Светозара Милетића чизмаш из Костајнице.

Како кажу у ДСС-у, те “разлике остављамо по страни” – у име комуналног развоја Новог Сада.

Комунално јединство против цркава

Такође, током изгласавања плана регулације који предвиђа изградњу православног храма и Меморијалног центра посвећеном жртвама Рације 1942. године, ДСС је напустио салу. Изградњу цркве не помињу, као ни да ли ће испоштовати препоруке коалиционог гуруа Динка Грухоњића о комуналном иновирању православних храмова. Да се, будући у центру, где је туриста највише, Николајевска, Саборна, Успенска и Алмашка црква, претворе у пабове, а да оне по ободу Града постану сквотови и хостели за Егзиташе.

Аутор текста: Иван Марковић, професор књижевности

nsuživo.rs