ВРАНЕ ПАМТЕ ЛИЦА ЉУДИ И МОЖЕ СЕ ДЕСИТИ ДА ПОНОВЕ СВОЈ НАПАД Драгиша је познавалац птица и открива зашто нападају баш у мају и има ли разлога за страх

Баке неретко у шетњу више не иду без кишобрана и штапа, како би се у случају евентуалног напада одбраниле од врана. Међутим,познавалац и љубитељ птица, Драгиша Петровић, открива зашто се баш у мају дешава да вране нападају и да ли има реалног разлога за страх.

- У овом периоду њихови млади полако стасавају да изађу из гнезда, неки који су способнији остају на вишим гранама, али неки и падају. Вране имају природан нагон ка заштити својих младунаца, као и сваки родитељ, стога ако виде да се неко приближава, да ли човек или нека животиња оне крећу ка томе. Међутим, оне се прво оглашавају грактањем и у највећој већини случајева само надлећу ту своју потенцијалну опасност. Врло, врло ретко заиста и нападају људе. Уколико и нанесу неке повреде у питању су мање огреботине, каже за РИНУ Петровић.

Он додаје да људи свакако морају да поведу рачуна, уколико чују појачано грактање или виде младунче ових птица у близини, да их заобиђу у ширем луку како се не би десило да их надлети нека врана.

- Оне су јако интелигентне птице. Сматра се да оне памте и лица јер их доживљавају као претњу, па се може десити ако су изнад вас надлетале једном у одбрани свог младунца, да то могу учинити и опет. У сваком случају, све су то случајеви који се не дешавају често и непотребно је грађане "хушкати"против ових птица, јер ретко нападају, и никада то не чине прве, већ само како би одбраниле своје потомство. Не треба ширити панику, само апеловати на људе на мало више опрезности, истиче Петровић.

Природно станиште врана су шуме и речне долине, али у потрази за храном оне све чешће насељавају градска подручја јер им је ту храна лако доступна. Једу бачене остатке хране, а врло лако могу да отворе канте за отпатке и послуже се. Немају велике канџе и кљун, и упркос страху који се шири и народним веровањима, вране и нису толико опасне птице.