КЛИМА СЕ ПРОМЕНИЛА, А ТИМЕ И ПОЉОПРИВРЕДА Сада се исплати садити ОВО ПОВРЋЕ Лак узгој и само један већи посао годишње ДОНОСИ ДО 20.000 ЕВРА

Благотворног дејства на организам и ниско-калорична, шпаргла је идеално поврће. Поред тога, атрактиван је и уносан бизнис јер вам може донети одличну зараду. Са једног хектара шпаргле профитабилност може бити од 15 до 20 хиљада евра годишње

Шпаргла је сезонско поврће које се бере у мају и јуну. Иако је бела шпаргла популарнија у Европи, зелена има већу хранљиву вредност. Шпаргла се посебно цени као дијетално поврће, а може бити корисна и за дијабетичаре.

Морфолошки, шпаргла је трајница с животним веком од 15 или више година. Има способност мировања у неповољним условима и обнављања надземних делова.

Упркос свим позитивним странама, у Србији се ретко гаји, иако је поднебље добро за њен узгој. О томе је за Агроклуб посведочио и Драгомир Ивановић, пољопривредник који се уверио у њену исплативост.

Иако је је у Европи познато колико је узгој шпаргле исплатив посао, на српском тржишту нема великих произвођача.

"Ако вам кажем, да би са хектара шпаргле профитабилност била од 15 до 20 хиљада евра годишње, да притом она траје до 20 година као воћка и да је једини велики посао борба против корова и берба, онда заиста нема разлога да се шпаргла не гаји у великим количинама, наглашава пољопривредник Драгомир Ивановић из Банатског Брестовца за Агроклуб.

Он је пре 12 година решио да оде из Београда и врати се природи. Преселио се у Банатски Брестовац и почео да се бави пољопривредом. Решио је да гаји више биљних култура, пре свега за потребе прехране своје породице.

Каже да му је идеја била да гаји здраво поврће, непрскано и одгајено његовом руком. Из сезоне у сезону је мењао културе на имању.

"Кренуо сам са биљкама које су ређе. Рецимо, од воћа јошта, гоџи, од поврћа - томатило и шпаргле", каже он.

Његова миљеница је шпаргла, за коју каже да од ње може да се направи једна добра прича у Србији.

Како наводи, ми у Србији имамо идеалне услове за узгој шпаргле.

"Имамо добру земљу, довољну количину падавина, праве температуре за њен узгој и немамо превише хладне зиме које би је оштетиле. Притом је шпаргла, сама по себи, веома отпорна биљка. Моја шпаргла је издржала температуру од -24 степена, а издржала је и температуру од +42 степена. Добро подноси град јер он готово да не може да је уништи", наводи Драгомир.

Изузетна исплативост

Према Драгомировим речима, шпаргла је са економског аспекта веома исплатива биљка.

"Стиже прва у пролеће, значи, на нашем простору, бере се од почетка априла до краја маја. Период бербе траје од 60 до 80 дана. То је период кад друго поврће малтене није стигло ни из пластеника. Због високе цене на тржишту, њена цена у мега-маркетима је од 10 до 15 евра по килограму. Није тешко остварити цену, купаца има. То је биљка која вам даје добар финансијски резултат, а са друге стране, ви већ од краја маја имате слободну радну снагу за друге послове, јер око ње, до зиме нема много посла", прича овај пољопривредник.

Он каже да посао око шпаргле јесте прихрана у пролеће и у јесен, у зиму да се уклони стара папрат која ће се осушити, евентуално да се мало загрне земљом ради заштите и то је све.

"У пролеће је борба против корова. На малом газдинству она може да се ради механичким путем- плевљењем и окопавањем, док на већем простору вероватно мора да се примењује одређена хемија, употребом хербицида", појашњава он.

Драгомир продаје саднице шпаргле и труди се да их производи током целе године.

Агроклуб