РАСКРИНКАНИ Лигаши, поксовци и ДСС бесни због изгубљених фотеља па изигравају опозицију- били део власти само зарад привилегија имали директоре, начелнике, функционере…
ДСС, ЛСВ и ПОКС, који се сада представљају као нова политичка снага и љута опозиција СНС-у, годинама су били део градске власти, коју данас сатанизују. Имали су директоре, чланове већа, начелнике управа. Незадовољство је наступило након што су изгубили привилегије због лоших резултата рада и слабе подршке грађана.
Функције и привилегије, идеологија ако баш мора
Александар Кравић из ЛСВ-а био је пуне четири године члан градског већа за саобраћај и путеве, а његов страначки колега Душан Бајић био је директор ЈКП “Тржница”. Истим предузећем је пре Бајића, у оквиру коалиције са Српском напредном странком од 2012. до 2016, управљао Милош Тубић из ДСС-а, који је као председник Градског одбора у име своје странке почетком маја потписао коалицију са анархистима и аутономашима, и против њега се води више судских поступака. Борко Илић, који је у међувремену прешао у Заветнике, био је као председник Градског одбора ДСС-а заменик градоначелника Новог Сада. То није све. ДСС је имао и члана Градског већа за спорт и омладину.
Године среће, године туге
ПОКС је једна од странака која је најдуже била део власти, и многи сматрају, уживала огромне привилегије. Владимир Јелић је као СПО, након четворогодишње сарадње са демократама, направио заокрет и у коалицији са СНС-ом обављао место директора ЈП “Завод за изградњу града”. Јелић је са екипом из СПО-а, која чини данашњи ПОКС, као део владајуће коалиције имао и два члана Градског већа, а држао је и “Градску чистоћу”. То је, према мишљењу Новосађана био период у ком је јавна хигијена у граду била на врло ниском нивоу. Грађани су се жалили да су контејнери чешће били пуни него празни, а постојали су и приговори да су јавне набавке рађене не у циљу унапређења предузећа, већ ради остваривања провизија. Поред тога, имао је директорско место и у Позоришту младих.
Власт и паре, лепак који спаја
Упућени познаваоци политичких прилика тврде да улазак Новог ДСС-а, ПОКС-а и ЛСВ-а у коалицију са ДС-ом, Брајаном Брковићем и Ђиласовим ССП-ом не треба никог да чуди.
– Њих интересују паре. Због тога су били део власти увек. Дружили су се међусобно и пре напредњака, па су се прикачили напредњацима све док СНС није схватио да су у питању најобичније пијавице, које боравак у власти користе ради личног богаћења, а да су сви ресори које су дужили у потпуном расулу. Ћурак су окренули након што су остали изван политичке и кадровске комбинаторике у новој расподели власти. Нема ту никакве идеологије. Кад би их сутра СНС звао у власт, трчећи би прихватили. Чак би и тврдили да никад нису изговорили ниједну ружну реч против њих – каже службеник Скупштине града, пред пензијом, који је више од 30 година сведок новосадских политичких прилика.
Страх од небитности
Међутим, постоје и другачија мишљења, која заступају многи Новосађани, да су се ујединили зато што знају да их СНС више никад не би примио у коалицију.
– Некад морате, како је Ђинђић говорио “да прогутате жабу” због ширег и важнијег интереса. Некад морате да урадите неопходно надајући се да ће партнери следити ваш циљ и планове. СНС је да би Нови Сад спасао од банкрота, у ком га је наследио, правио широке коалиције. Касније, кад су грађани препознали њихове резултате, и њихову политику, добијали су све већу подршку. То је истовремено смањивало политичку, коалициону и преговарачку снагу осталих странака. Сада се уједињују, не зато што имају визију како да унапреде Нови Сад, већ зато што знају да СНС не планира да поново сарађује са њима, а живе у наду да ће на гомили успети да скупе довољан број гласова и дођу на власт – објашњава политиколог из Новог Сада, близак руководству ПОКС-а и Новог ДСС-а.
Кад би их сутра СНС звао у власт, трчећи би прихватили. Чак би и тврдили да никад нису изговорили ниједну ружну реч против њих