ДОКАЗАНО ИЗАЗИВАЈУ КАНЦЕР Ове намирнице обавезно избаците из исхране
Одређену храну и додатке намирницама не би требало никад јести јер доприносе развоју малигних ћелија.
Они саветују да хемикалије које се додају месу, алкохол, шећер и масти могу повећати ризик од рака црева, дојке и јетре. И док није могуће избећи сваки канцероген – супстанце које повећавају ризик од развоја рака – стручњаци тврде да можете смањити ризик од рака тако што ћете искључити одређене ствари из исхране.
Месне прерађевине
Кобасице, сланина, салама, шунка, виршле - то су све примери прерађеног меса које је третирано на начин да му се продужи рок трајања или оствари бољи укус. Ово се често ради додавањем хемијских конзерванса као што су нитрати. Када се поједу, нитрати могу бити подвргнути реакцији која их претвара у супстанцу звану Н-нитрозо хемикалије (НОЦ). Оне могу оштетити ћелије које облажу црева, орган који обрађује вашу храну, што заузврат може довести до развоја рака, објашњава Цанцер Research УК.
Стручњаци су толико сигурни да прерађено месо изазива рак да га Светска здравствена организација (СЗО) класификује као "канцероген прве класе", истог ранга као пушење и алкохол.
Алкохол
Конзумирање било ког облика алкохола - пива, вина или жестоког пића повећава ризик од рака уста, горњег грла, ларинкса, једњака, дојке, јетре и црева. Нутрициониста Метју Ламберт каже да "када је у питању алкохол, пијење нема здравствене користи".
"Имамо снажне научне доказе да све врсте алкохолних пића узрокују најмање шест врста рака, укључујући дојке и црева. Пошто чак и мале количине алкохола могу повећати ризик од рака, препоручујемо да не пијете алкохол. За неке врсте рака, алкохол је посебно штетан ако на то и пушите..."
Алкохол, када се апсорбује у тело, оштећује ћелије и спречава их да поправе штету у целини. Такође може утицати на хемијске сигнале који могу повећати вероватноћу да се ћелије поделе и, као резултат, повећавају почетне шансе за појаву рака.
Црвено месо
Баш као и прерађено месо, стручњаци упозоравају да је и црвено месо такође на листи намирница које могу изазвати рак. То укључује све црвено месо, свеже, млевено, смрзнуто, свињско, говеђе, јагњеће... Више студија је утврдило везу између конзумирања црвеног меса и неких врста рака. Међутим, стручњаци не знају како се то тачно дешава, као и тачан ниво повећаног ризика од рака - они остају нејасни.
Слатка и пржена храна
Сви знамо да брза храна није добра за нас. Стога се препоручује да се слаткиши и посластице као и брза, пржена храна избегавају. Господин Ламберт каже:
"Саветујемо да људи мање једу обрађену храну са високим садржајем засићених масти, шећера и соли. Ово укључује храну попут колача, кекса, колача, чипса, пића заслађених шећером и брзе хране попут пица и хамбургера. Ове врсте хране немају влакна и практично не садрже есенцијалне хранљиве материје, треба их јести само повремено и у малим количинама", додао је он.
За разлику од већине хране и пића на овој листи, слатка и пржена храна нису директно повезана са повећаним ризиком од рака. Уместо тога, повећан је ризик јер конзумирање ове хране у великим количинама лако доводи до гојазности. Господин Ламберт упозорава да је гојазност повезана са најмање 13 врста рака.
"Иако нема доказа да кондиторски производи могу директно да изазову рак, ипак мале количине могу да садрже много калорија и лако их је прекомерно конзумирати, те временом могу довести до повећања телесне тежине", рекао је он. Из тог разлога, он наглашава да је одржавање здраве тежине једна од најважнијих ствари које људи могу учинити да смање ризик од рака.
Балансирана исхрана
Стручњаци зато препоручују лагану, уравнотежену исхрану, са по пет порција воћа и поврћа дневно. Такође, саветују да оброци буду заснивани на сложеним угљеним хидратима, најбоље од целог зрна, као и 30 грама влакана дневно. Саветују и да млечне производе замените незаслађеним алтернативним производима, као и да једете мало пасуља, махунарки, рибе, јаја, меса и других протеина.
Осим тога, препоручују да бирате незасићена уља и намазе и конзумирате их у малим количинама, да пијете 6-8 чаша воде дневно, а такође, одрасли би требало да уносе мање од 6 г соли и 20 г засићених масти дневно, за жене, или 30 г за мушкарце дневно.
Дневник/Б92