КАТАРИНА ЈАКОВЉЕВИЋ Најбоља сезона до сада

У та­квим окол­но­сти­ма, Вој­во­ди­на је ус­пе­ла да се из­диг­не по­сле сла­би­јег по­чет­ка и да фу­ри­о­зно уђе у за­вр­шни­цу Прве лиге. То јој је би­ло до­вољ­но да пр­вен­ство за­вр­ши на пе­тој по­зи­ци­ји, са ско­ром 11-9, иако се та­кав сце­на­рио, до пре са­мо не­ко­ли­ко ме­се­ци, ни­је чи­нио ре­ал­ним. По­след­ња по­бе­да над Сту­ден­том (88:76), до­дат­но је по­пра­ви­ла скор Но­во­са­ђан­ки, а јед­на од нај­за­слу­жни­јих за то би­ла је Ка­та­ри­на Ја­ко­вље­вић, са 16 по­е­на.

– Утак­ми­цу про­тив Сту­ден­та од­и­гра­ле смо као и сва­ку прет­ход­ну, с ве­ли­ком же­љом, иако по­бе­да ни њи­ма, ни на­ма ни­је пре­те­ра­но зна­чи­ла. Же­ле­ле смо да се­зо­ну за­вр­ши­мо на нај­бо­љи на­чин, што смо и учи­ни­ле, да­ле све од се­бе и па­мет­но игра­ле све вре­ме – на­ве­ла је Ка­та­ри­на.

До­сти­гу­ћа у овој се­зо­ни оце­ни­ла је као за­до­во­ља­ва­ју­ћа, узи­ма­ју­ћи у об­зир све окол­но­сти.

– Не бих да то бу­де не­ка­кав али­би, али има­ли смо те­жак рас­по­ред на по­чет­ку и за­то ре­зул­та­ти у том пе­ри­о­ду ни­су би­ли она­кви ка­кви смо же­ле­ли. Тим је ве­о­ма млад, тре­ба­ло нам је ма­ло вре­ме­на да се уигра­мо, а на­кон то­га смо по­ста­ле кон­стант­не. Има­мо струч­ни штаб ко­ји до­бро ра­ди с на­ма це­ле се­зо­не, ве­ру­је у нас и за­то смо ову се­зо­ну од­и­гра­ле нај­бо­ље што смо мо­гле. Же­ле­ле смо да бу­де­мо у вр­ху та­бе­ле, али је и пе­то ме­сто за сва­ку по­хва­лу.

Ме­сто ор­га­ни­за­то­ра игре по­ве­ре­но је Ка­та­ри­ни, ко­ја је, уз Жа­кли­ну Јан­ко­вић, је­ди­ни ста­ро­се­де­лац у но­во­сад­ском са­ста­ву, по­ред мла­ђих сна­га.

– Ја­ко сам за­до­вољ­на се­зо­ном и мо­гу ре­ћи да ми је она нај­бо­ља до са­да. При­ја­ло ми је да ра­дим у ат­мос­фе­ри ка­кву има­мо у ти­му и бит­но ми је то да тре­нер ве­ру­је у ме­не. На­ста­ви­ћу да ра­дим и да тре­ни­рам као и до са­да и на­дам се да ће сле­де­ће пр­вен­ство за ме­не би­ти још успе­шни­је – по­ру­чи­ла је Ка­та­ри­на Ја­ко­вље­вић, ко­ја већ три и по го­ди­не бра­ни бо­је Вој­во­ди­не.

Вук-Ми­лош Пе­тро­вић