ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА И НЕЗАПОСЛЕНИ МОГУ ПОДИЋИ КРЕДИТ? Ево у чему је ЦАКА, и колика ће вам бити месечна рата

Незапослени није исто што и сиромашан, јер он може да има свакојаку имовину па и уштеђевину. Управо та уштеђевина му је довољна да код банке узме кредит. Е сад ће неко рећи: па треба имати те паре са стране или за црне дане и нема их свако. Али имају многи, што се види по томе што је у банкама на штедњу положено готово 15 милијарди евра. Самим тим неко може да узме кредит са пологом или депозитом.

Кредити на бази 100 одсто депозита су најсигурнији пласман за банку. Јер уколико клијент престане да отплаћује кредит, банка потраживање наплаћује из положеног депозита. Извештај Кредитног бироа се може урадити, али подаци у њему нису од пресудног значаја. Не морате бити у радном односу.

Другим речима, да би добио кредит, у банку неко може да оде само са личном картом или неким другим идентификационим документом и подразумева се новцем који ставља у банку као депозит. Овакви зајмови имају неколико специфичности.

За њих не важи старосна граница за отплату зајма, што значи да вам банкар неће рећи да сте дужни да га отплатите до 70. године живота. Сем тога, износ кредита је одређен износом девизног депозита, што значи да нема ни ограничења у максималном износу.

Предност ове врсте кредита јесте то што је камата нижа него код класичних готовинских кредита. Неке банке су нагласиле да у случају оваквог кредита клијенту не плаћају камату на тај наменски депозит, а неке да на крају периода отплате враћају депозит увећан за камату. У оба случаја клијент добија значајно мању камату на готовински кредит од оне која важи без депозита, односно по тржишним условима.

Депозит може бити и динарски и девизни, тј. у еврима. Прегледом сајтова банака види се да за динарски кредит фиксна камата може бити и 3,5 одсто годишње. Слична је и за кредит у еврима. У зависности од висине депозита у неким банкама дају и различиту камату на кредит.

На пример, за кредит од 10.000 евра камата је пет одсто, а преко 50.000 евра 4,5 одсто. То је номинална камата. С друге стране, банке наглашавају да ефективна каматна стопа није исказана у понуди, јер има нелогичну вредност, из разлога што је у обрачун урачунат депозит.

Мање-више све банке нуде ову врсту зајмова. И за грађанство, и за привреду. Углавном траже депозит у вредности 100 одсто кредита, док неке банке траже да полог буде већи и да износи 105 одсто.

Модели отплате оваквог зајма могу бити различити. На пример, да се ануитет месечно плаћа или да се главница плати о доспећу кредита са месечним плаћањем камате. Могућа је и варијанта да након истека сваких шест месеци отплате кредита банка исплати депозит у сразмери отплаћене главнице. Другим речима, 'ослободи' део депозита уз задржавање пропорције кредита и депозита 100 према 100 или 100 према 105.

Мали привредници, према понудама банака, овакву врсту зајмова могу да искористе за инвестирање у обртна средстава, финансирање основних средстава и плаћање ка иностранству.

Када се погледа колико неко новца банци да на камату, виде се предности оваквог зајма. На пример, на добијених 10.000 евра, с роком отплате од 36 месеци укупно треба да се врати 10.921,35 евра.

Када би се тај износ враћао по комерцијалним условима по камати од 11 одсто, на пример, банци би морало да се врати готово хиљаду евра више, односно 1.786 евра камате више.