МЕШТАНИ ИЗ ПЕПЕЛА ДИГЛИ СВЕТИЊУ И САГРАДИЛИ ЈЕ СВОЈИМ РУКАМА ЗА САМО ТРИ МЕСЕЦА: Јединствена црква брвнара смештена у селу Доња Оровица код Љубовије (ФОТО)

ЉУБОВИЈА : Једнобродна грађевина која припада Епархији шабачкој представља непокретно културно добро које је од 1982. године под заштитом државе. Кроз векове су цркве делиле судбину свог народа , црква брвнара у Доњој Оровици подигнута 1693 године потпуно је уништена 1813 године у Првом српском устанку.

Упркос тешким временима, дигла се из пепела захвлаљујући тадашњим мештанима азбуковачког краја. Храм је направљен за три месеца, а градили су га мештани околних села доказујући да су били изврсни неимари. На цркви нема ниједан ескер, већ је црква грађена на жгљебове, даске су се склапале једна у другу.

- Првобитан кров брвнаре је сачуван, само је преко шиндре додат лим. Прорези на храму, пушкарнице показују да је постојао начин да се турска војска на време одбрани и тада су у храму остајали нахрабрији Срби који су својим животима бранили веру, каже за РИНУ јереј Јован Секулић, парох оровички. У храму се поред неколико богослужбених књига из 19. века чувају иконе руског порекла непроцењиве вредности.

Икона Пресвете Богородице датира из 1857 године као и икона Господа Исуса Христа, икона Св. Јован Крститеља храму је даривана 1891.године док икона Светог Николе датира из 1870.године. Овде се налазе још старије иконе попут иконе Пресвете Богородице , диптиси и икона Светог Јована Крститеља. Иконе датирају из 17,18 и 19.века, додаје парох оровички Јован.

- У порти храма налази и се и прангија која је обавештавала мештане о доласку непријатељске војске, а касније за објављивање великих празника. Мештани су је купили 1840 године, тешка је 130 тока, односно 170 кг. За њу се везије и један народни обичај да момци који је подигну, спремни су за женидбу, каже Јован Секулић, парох оровички.

Љубовија има огромне потенцијале и за развој верског туризма захваљујући бројним православним храмовима који се налазе на територији ове општине.

На територији општине Љубовија постоји 14 цркава и четири манастира. Незаобилазна дестинација домаћих и страних туриста свакако је Соко Град, је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима. Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали и која је са још неколико градова предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године.

- Подно града је подигнут манастир светог Николе. Град је према уговору, након одласка турске војске и посаде миниран и добрим делом уништен. Данас је остало врло мало остатака бедема и кула, а у самој утврди је на темељима једне од кула подигнут бетонски плато на коме је изгигнут велики крст. Манастир је подигао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије и посвећен је Владици Николају лелићком и жичком. Сам манастир располаже са пространом трепезаријом и 25 једнокреветних соба за госте, музејом и радионицом за монаштво,каже Јелена Тешић, директорка Туристичке орханизације општине Љубовија.

Скривени у природним лепотама азбуковачког краја, манастири и цркве у Љубовији на јединствен начин осликавају душу српског народа који се упркос тешким временима изборио да сачува своју веру и поколењима остави у наслеђе непроцењиво благо.

РИНА