УВОЗ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ДЕСЕТКОВАЛИ ПРОИЗВОДЊУ ОМИЉЕНЕ НАМИРНИЦЕ Нема пасуља као што је тополовачки

-Има више разлога зашто је производња пасуља у Равном Топловцу десеткована. Пасуљ је захтевна култура и на његову производњу јако утичу климатске промене. А ми немамо семена прилагођена променама. Проблем је и прекомеран увоз неквалитетног пасуља из целог света, ком се не стаје на пут последњу деценију и више. Ту је и хроничан недостатак радне снаге, а тај проблем је из године у годину све већи. Не видим да за домаћи пасуљ, поготово овај топловачки, могу да дођу бољи дани. Може бити само горе - каже произвођач пасуља из Равног Тополовца Драган Магазиновић.

Магазиновић је такође смањио површине под пасуљем, али и даље сваке године сеје четири врсте које се највише траже и најлакше нађу пут до купца.

- Сејем, како то ми овде зовемо, жуто-зелени пасуљ „сумпораш“, јер се тај највише тражи. Затим сејем „златка“, тамно - браон пасуљ који временом бива све тамнији, затим „трешњевац“ и бели „градиштанац“. Неки су за чорбу, неки се кувају као густи пасуљ или запечен, а неки су одлични за салату. Највише продајем на пијацама у Темерину, Руми, Новом Саду, на „Најлону” и по вашарима. И, наравно, од куће. Ко једном купи од мене, верујте да се увек враћа. Занимљиво је и да родитељи шаљу мој пасуљ деци у иностранство. Кажу, нема нигде пасуља као што је овај домаћи, тополовачки - тврди Магазиновић.

Земља у атару Равног Тополовца је душу дала за гајење пасуља.

- Пробали су многи у околини, али не вреди. Наша земља има нешто што пасуљу даје посебан укус. Зато ми је јако жао што смо нешто што би могло бити наш бренд тако запоставили - истиче Магазиновић.

Он додаје да данас увозимо светско „смеће“ од пасуља.

-До нашег тржишта стигне пасуљ из ратних резерви других држава. Стоји тамо седам - осам година, па кад дође време да се ратне резерве обнове, продају га нама. Онда се такав пасуљ, да би уопште могао да се скува, третира „хемијом“. То се види кад се на површини воде у којој се пасуљ кува појави пена - објашњава Магазиновић.

Иако су температуре биле повољне, Магазиновић још није почео овогодишњу сетву пасуља.

- Сачекаћу да прође ово захлађење, па ћу онда. Већ се наслућује да ће и ова година бити сушна, а лето тропско. Имам систем за заливање, али ако су температуре ноћу изнад 20 па и више степени, слаба је вајда. Заливате га и барите на њиви. Онда ујутру следи прскање, јер пламењача једва чека. И тако укруг. Производња је све захтевнија и све скупља. Видећемо докле ћемо издржати - истиче Драган Магазиновић и додаје да би држава морала да заштити домаћу производњу овог здравог поврћа.

 

Пасуљ из увоза је јефтинији, а у беспарици многи не размишљају одакле је стигао.

- Домаћи пасуљ не може да буде јефтинији. Верујте да радну снагу плаћамо као суво злато и не можемо да је пронађемо. Већ годинама ангажујем жене из Клека и Башаида, просек година им је 75, и чувам их као мало воде на длану. Идем колима по њих у Башаид, успут прођем четири села у којима не могу да нађем неког ко би радио. Прошле године сам нудио трактористи хиљаду динара на сат и нисам га нашао. Неће нико да се праши - наводи Магазиновић.

Ж. Балабан

Фото: Приватна архива