СЕГМЕНТ ПРИВРЕДЕ КОЈИ БЕЛЕЖИ СВЕ БОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ Музика запослила 20.000 људи, а промет 168 милиона евра
Музичари филхармоније, естрада, то јест забавна и народна музика, организатори музичких манифестација и фестивала, као и многе друге мање знане делатности, део су домаће музичке индустије, која броји готово 20.000 запослених у оквиру 29 делатности.
Само током prеthodnе године музичка индустрија остварила је промет од 168 милиона евра, што представља пораст за чак 89 одсто у односу на ситуацију од пре пет година, показује истраживање Економског факултета у Београду „Анализа економских ефеката музичке индустрије на економију Србије“, иначе прво икада урађено истраживање ове гране креативних индустрија. Истраживање, чији је наручилац национална платформа Србија ствара Владе Републике Србије, показује да је у последњих пет година удео бруто додате вредности овог сектора порастао за невероватних 202 одсто (са 0,05 на 0,11 одсто), док је у односу на prеthodnu годину остварен раст БДВ од 38 одсто.
Када је реч о броју запослених (стално запослених 19.561), евидентан је раст од чак 33 одсто у односу на 2022. годину, док број привредних субјеката износи 5.838, од чега предузетници чине 84 одсто. Посебно је занимљиво да особе од 30 до 49 година чине више од половине сектора (чак 55 одсто), као и да је веома уједначен број мушкараца (49 одсто) и жена (51 одсто). Саветница за музику при платформи Србија ствара Зорица Тепић рекла је за Дневник да је реализација истраживања први и неопходан корак ка дефинисању веома разуђеног музичког сектора.
- Коначно смо направи ланац индустрије, мапирали најважније учеснике и секторе кроз њихове делатности- каже Зорица Тепић. - То никада раније није урађено и због тога се музичком индустријом до сада нико није системски ни бавио. Сада је управо од Владе Србије дошао овај први импулс и прво истраживање, уз помоћ којег ћемо моћи да разумемо музичку индустрију, да увидимо потенцијале и недостатке, те системски подржимо тамо где је неопходно. У питању је процес и тек треба да утврдимо и валоризујемо ефекте индустрије које Србија има кроз промоцију и имиџ, пре свега кроз манифестације и музичаре, али направили смо први корак.
Међу препорукама које се пре свега тичу унапређења и даљег развоја сектора, наводи се неопходност реализације програма подршке, развоја извоза али и правних регулатива, имплементација међународних пракса и стандарда, а пре свега подршка подстицању извоза музике, програми за развој професионалног кадра, али и подршка младим уметницима. На бројне изазове платформа Србија ствара већ је одговорила подршком у реализацији уједињеног наступа српске музичке сцене на свим најважнијим европским showcase фестивалима (Eyrosonic Нордеслаг, Мент, Пин), који за циљ имају подстицање развоја извоза музике и усавршавање професионалног кадра, као и реализацију првог националног музичког конкурса Сербиа Цреатес the Spotlight, у оквиру којег су најбољи млади музичари из Србије одржали више од 50 наступа на 22 фестивала широм региона.
Током prеthodnе године повећан је за чак 84 одсто износ који је музичка индустрија уплатила по основу пореза и доприноса у односу на 2018. годину. На има ових обавеза лане је уплаћено више од 6,5 милиона евра.
На недостатак физичког простора за извођење али и вежбање добрим делом ће одговорити и будући центар креативних индустрија „Ложионица“, који ће допринети развоју локалне музичке сцене, успостављању нтернационалне сарадње и промоције, као реализацију бројних едукативних програма намењен младим музичарима али и професионалцима.
Д. У.
Фото: Дневник