ЕВРОПА ПРЕД ОЗБИЉНОМ КРИЗОМ С ХРАНОМ? "Очекујте хаос"

Временски феномени Ел Нињо и Ла Ниња утицали су на производњу соје у Латинској Америци, инвазија на Украјину је утицала на њихову производњу, Индонезија је забранила испоруке палминог уља у Европу, а Средоземно подручје све више наликује пустињи.

Блумберг наводи да се током два дана у средишту Брисела пре два мјесеца, око 60 званичника Европске уније и владе, стручњака за сигурност хране, представника индустрије и неколико новинара, окупило како би се суочили с могућношћу свеобухватне прехрамбене кризе.

Истовремено, неколико улица даље фармери су настављали са својим протестима против политике ЕУ, преноси Н1.

"Очекујте хаос", упозорио је Пјотр Магнушевски, моделар система и дизајнер игара који је радио с Уједињеним нацијама.

Последице низа шокова

У четири године вишеструки шокови уздрмали су начин узгоја, дистрибуције и конзумирања хране, пише Блумберг. Пандемија коронавируса, руска инвазија на Украјину и прекиди на кључним поморским рутама пореметили су ланце снабдевања и довели до скока цена. Нестално и екстремно време редовно омета пољопривреду.

У том контексту, званичници се више не питају када би могла да наступи криза с храном, већ с колико криза се могу носити ођедном.

Тестирање отпорности на стрес уобичајена је појава у банкарској индустрији од финансијске кризе. У Европи су такве вежбе и тестови реткост, нарочито они који су усмерени на храну, наводи Магнушевски, научни директор Центра за системска решења у Вроцлаву у Пољској.

Наизглед, Европа је у завидној позицији. Она је један од највећих светских добављача прехрамбених производа, од житарица и млечних производа до свињетине и маслиновог уља, с неким од најнижих нивоа несигурности хране.

У просеку је само 14% потрошње домаћинстава отишло на храну 2021, у успоредби с неких 60% у Нигерији и 40% у Египту. Глобални индекс сигурности хране редовно рангира европске земље као најсигурније на свету.

"Живимо у кризи последње три године"

Али постоје рањивости. Временски и климатски догађаји редовно погађају пољопривреднике, што је Европу 2022. коштало више од 50 милијарди евра. Трошкови ђубрива и енергије потребних за узгој усева и одржавање стакленика у раду нагло су порасли након руске инвазије на Украјину.

Ствари би се могле додатно закомпликовати 2025. Ова споменута симулација, односно вежба ратних игара за сценарио прехрамбене кризе коју су започели званичници у Бриселу, приказала је узнемирујуће сцене – од пљачкања трговина до нереда које је полиција морала обуздавати.

Судеоници су издвојили друге теме за будуће вежбе, од сигурности хране и биотероризма до сузбијања дезинформација и припреме за болести које преносе животиње, pišе BNN Блумберг.

"Истина, мало је влада у Европи спремно за управљање будућим прехрамбеним кризама", наводи Крис Хегадорн, пензионисани амерички дипломата који је организовао радионицу.

"Живимо у кризи последње три године", додао је он, наводећи да треба још пуно тога учинити. "Кризе ће само долазити све брже и теже.

(Б92 биз)