ДИВЉИ БЕЛИ ЛУК ПУН ХРАНЉИВИХ МАТЕРИЈА И АНТИОКСИДАНАТА: Јака антибактеријска својства, добар за ЦЕЛОКУПНО ЗДРАВЉЕ

Укусан, стари, дивљи бели лук познат је и као сремуш, односно рамсонс. Потражите га у сеновитим шумама, где у пролеће облажу шумско тло.

Препознавање сремуша, дивљег белог лука је једноставно због његових сјајних, зелених, шиљастих листова и снажног мириса белог лука који допире из њих. Упркос сличности са отровним ђурђеваком, једно трљање листова одмах ће одагнати сваку забуну - изразита арома белог лука је јасан знак за идентификацију.

Он цвета рано у пролеће, тако да је важан рани цвет за пчеле и друге инсекте који их опрашују. Луковице су такође извор хране за дивље свиње. Традиционално се користи у медицини, а луковица је један од кључних састојака тоника за реуматске проблеме и висок холестерол.

Такође је популаран састојак за храну. Његови листови се могу јести сирови у салатама или бланширати и користити уместо спанаћа, у припреми укусне супе или песто соса. Има благ укус белог лука и најбољи је пре него што се цветови појаве. Цвеће је такође јестиво и може се додати сирово у салате.

Богатство витамина

Дивљи бели лук има хранљиву вредност богату витаминима А и Ц, калцијумом, гвожђем, фосфором и бакром. Такође садржи органска једињења сумпора, фенолна једињења, стероидне гликозиде, лектине и низ есенцијалних аминокиселина, што доприноси његовој нутритивној вредности белог лука.

Allium урсинум такође познат као рамсон или дивљи бели лук, сремуш, има дугу традицију медицинске употребе у многим различитим земљама, са пријављеним антигљивичним, антимикробним, антисептичким, антиинфламаторним, цитотоксичним, антиоксидативним, експекторантним, вазодилататорним и кардио-протективним ефектима. Такође се користи као тоник за варење; ублажавање грчева, лечење губитка апетита и третирање пробавних сметњи.

Међутим, упркос овој широкој употреби, научне студије о његовом саставу хранљивих материја, фармаколошкој активности и терапијском дејству до сада су биле ретке. Недавно је објављено неколико студија, посебно из источне Европе, које показују многе могућности.

Сремуш је такође посебно добар извор аденозина који садржи више од 20 пута више него стандардни бели лук.

Предности у односу на култивисани бели лук

Показало се да екстракти листа дивљег белог лука имају снажна антиинфламаторна својства, да помаже у снижавају крвног притиска, смањењу осетљивост на инсулин, регулацији холестерола.

Све ово указује да дивљи бели лук има већу потентност од традиционалног култивисаног белог лука.

Такође је доказано да сремуш делује антибактеријски и антигљивично и успешно се користи за третирање инфекција повезаних са квасцем и за нормализацију цревне флоре.

Како направити песто од сремуша?

Сремуш је ароматичан додатак вашим јелима ове сезоне, те можете бити креативни.

Састојци:

100 г сремуша

150 мл маслиновог уља

100 г пармезана

60 г ораха или бадема

соли по укусу

Припрема:

Листове сремуша оперите, оцедите и исеците на комаде. Листове, сир и орахе самељите у блендеру, постепено додавајући маслиново уље док се не формира глатка паста.

Песто је најбоље чувати у стакленој тегли у фрижидеру.

Уживајте у овом песту промешаном кроз тестенину или преливеним преко салата, супа и јела од рибе.

Ona.rs