ЛЕКОВИ ЗА АНТИРЕТРОВИРУСНУ ТЕРАПРИЈУ ПРИОРИТЕТНИ РФЗО: На листу лекова за лечење ХИВ-а стављено још пет лекова

"На листи је 26 лекова за лечење, доминатни су нови лекови за антиретровирусну терапију, комбиновани препарати са различитим механизмом деловање да би се пацијентима омогућио квалитатан живот", навела је Јанковић Антић на конференцији за медије посвећеној унапређењу лечења ХИВ инфекције увођењем савремених антиретровирусних лекова и савременом приступу лечењу као и о резултатима истраживања о коморбидитетима и квалитету живота особа које живе са ХИВ-ом.

 Јанковић Антић је рекла да управо објављена листа доноси свелики помак у лечењу ХИВ-а, и истакла да су нови лекови донели велики помак у лечењеу ХИВ инфекције тако да то више није смртоносна инфекција, већ пацијенти, уз одговорно понашање и терапију, могу дуго и квалитено да се живе.

Јанковић Антић је истакла да је и пре нових лекова лечење ХИВ-а било успешно, а да су 2018. уведена два ефикасна, комбинована препарата.

"Ово је наставак континуиране сарадње, комуникације са удружењима, пратимо препоруке струке и реализује се оно што је потребно. Потпуно је разумевање да је неопходно да буде много лекова због природе инфекције, честих мутација. Лекари морају на то да одреагују, а ми да им оставимо могућност адекватне терапије", рекла је Јанковић Антић.

Она је истакла да је лекови за антиретровирусну тераприју приоритетни, али да то није једино што РФЗО обезбеђује, већ да се обезбеђују и лекови за коморбидитете.

 "Тренутно је на терапији 2.600 пацијената на терапији која се финансира из обавезног здравственог осигурања. Али из обавезног здравственог осигурања обезбеђују се и тестирања, дијагностика и све друго што је потребно. Потпуно смо отворени. У овом тренутку немамо лекова на чекању, да је за њих поднет захтев, нити да је стигло мишљење републичке стручне комисије", поручила је Јанковић Антић.

Начелник одељења за ХИВ и АИДС УКЦ Србије др Јован Ранин истакао је да се никада се није десила таква подршка РФЗО да пет лекова дође на листу.

Како је рекао, том вешћу су чак и колеге лекари из Европе биле запрепашћене.

"Сада је на нама, лекарима, да правилно распоредимо те препарате како би сваки од тих нових лекова који су се нашли на листи, нашао свог пацијента. Мислим да има места за све, за некога мање, за некога више", рекао је Ранин.

Он је навео да се у Србији свако године открије 200-250 новозаражених осова, а да је процена да има још 1000-1500 неоткривених случајева АИДС.

Такође, истакао је да, поред 2.600 оних који се лече, има још 600 заражених који се не лече и изразио наду да ће их стављање нових лекова на листу приволети на лечење.

"Циљ је да од 2030. године не буде новозаражених од ХИВ-а", поручио је Ранин.

 Он је истакао да је сваки њихов пацијент другачији, различити узрасти, различити полови, као и све друго, и да је зато кључна персонализација терапије, прилагодити је сваком пацијенту и сагледати све њихове коморбидитете, психичко стање и друго.

"Али дефинитивно се све врти око патогенетске терапије. Епидемиолошки значај антиретровирусних лекова је пођеднако значајан, јер помажући људима који живе са ХИВ-ом, ми их чинимо непреносиоцима, јер они немају вирус у крви, нити у другим људским материјалима, тако да не могу пренети инфекцију. Дакле, с једне стране помажемо њима, али с друге стране, СИДА се не преноси, па са друге стране помажемо друштву", рекао је Ранин.

Истакао је да заражене одржавају запошљивим, здравим да они могу да имају потомство, па доприносе друштву, а такође не могу да шире епидемију.

"И зато је ова стратегија УНАИДС-а стратегија, да их рано дијагностикујемо, како би свако ко живи са ХИВ-ом могао да се лечи. И онда постижемо да се епидемија не шири. А стратегија УНАИДС-а је да заустави пандемију ХИВ-а до 2030", навео је Ранин.

Он је нагласио да је апсолутно могуће да родитељи заражени ХИВ-ом имају потомство и да се до сада није десио случај да им се роди беба заражена ХИВ-ом, чак и prеthodnih година када терапије нису биле тако савремене.

Ранин је навео да је најчешћи случај да је само један од родитеља ХИВ позитиван.

Психолог у Потенту и главни анкетар истраживања Јелена Јевтовић рекла је да доста људи који живе са ХИВ-ом изразило жељу да настави сарадњу у виду психолошке подршке и психолошког саветовања.

"Више од 70 одсто њих је рекло да би им значила подршка психолога", навела је Јевтовић.

Она је истакла да су међу зараженима често случајеви самоубиства и покушаја самоубиства, а да су чести депресија, анксиозност, проблеми са фокусом, са пажњом, концентрацијом, памћењем, као и проблеми са либидом.