СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ОБОЛЕВА ОД ПОТЕНЦИЈАЛНО СМРТОНОСНЕ БОЛЕСТИ Главни кривац су друштвене мреже
Број тинејџера и деце примљених у болницу због поремећаја у исхрани се алармантно повећава.
Тако је број угрожених особа до 18 година скочио са 1,700 у 2010. години на 4,500 у 2019. години. Још је горе од тога, када су у питању деца млађа од 13 година, број угрожених се утростручио од 2010. године. Конкретно, повећао се са 74 на 229, преноси Ртл.хр.
Услед драстичног повећања броја младих особа са поремећајима у исхрани, стручњаци упозоравају да друштвене мреже и култура дијета коју доприносе разне познате личности значајно повећавају овај тренд. Посебно су забрињавајуће тзв. интернет ‘про ана’ странице које промовишу анорексију, пише „Daily Mail“.
Такође се истиче како је потребно прилагодити образовање запослених у медицинској струци, како би лакше уочили знакове поремећаја у исхрани код младих особа.
„Постоји тренд раста деце која су на дијетама. Док су одрасле особе научиле да игноришу савете и поруке о губитку килограма, посебно у ово доба године, на децу оне имају јачи утицај“, рекла је др. Агнес Ајтон са „Royal College оф Psychiatrists“ у Лондону и додала да опрез треба усмерити на групе на друштвеним мрежама које промовишу нездраво понашање, посебно славне особе које су деци често узор, а промовишу разне дијете.
У раздобљу од 2018. до 2019. године је међу особама од 18 година и млађе, најуобичајенија појава поремећаја код оних између 13 и 15 година, од чега су 1,056 девојчице, а 53 дечаци.
Поремећаји у исхрани су међу највећим менталним поремећајима, преноси Ртл.хр.
Том Квин, члан хуманитарне организације „Беат“, изјавио је да друштвене мреже никада нису једини узрок развитка поремећаја у исхрани, али могу имати посебно штетни утицај на људе који од њега већ болују.
„Такозвани ‘про ана’ (анорексија) и ‘про миа’ (булимија) садржај додатно подстиче болест код особа које се с њом боре, а лако је доступан“, рекао је Квин и додао да би се платформе друштвених мрежа требале да се побрину да садржај тог типа не доспева на мрежу, као што је то случај са сликама саморањавања.
Ема Томас, извршни директори удружења „Young Миндс“, истакла је да је деци и младима и даље поприлично тешко добити помоћ пре него случај досегне до критичне тачке.
„Добијање помоћи у раној фази појаве поремећаја може да спречи ескалацију проблема, односно повећава се вероватност да ће се особа потпуно опорави. Влада мора да рано откривање учинити приоритетом и да осигура да свако дете добије помоћ када му је потребно“, рекла је Томас.