ПРО­ФЕ­СИ­О­НАЛ­НА БОК­СЕР­СКА РЕ­ВИ­ЈА „ПР­ВЕН­СТВО БЕ­ЧА“ Не­над Зам­фи­ро­вић но­ка­у­том до 10. ти­ту­ле

За­ни­мљи­во је то да је Не­над тре­ба­ло да до­ђе до но­вих про­фе­си­о­нал­них реј­тинг бо­до­ва за свет­ску ранг ли­сту до­ђе про­тив про­тив Ма­ђа­ра Ахи­ле Са­боа, али је он че­ти­ри да­на пре ме­ча от­ка­зао. Зам­фи­ро­вић не зна за по­ра­зе на про­фи сце­ни, по­што је до са­да оства­рио де­сет по­бе­да и је­дан меч је за­вр­шио по­де­лом бо­до­ва.

– Због на­вод­не по­вре­де Ма­ђар је од­у­стао. Би­ло је упит­но да ли ћу уоп­ште да бок­су­јем, али мој ме­на­џер­ски тим ус­пео је да, за бу­квал­но дан, на­ђе за­ме­ну. У пи­та­њу је ис­ку­сни бок­сер ро­дом из Уган­де, а са­да жи­ви у Хо­лан­ди­ји. Ина­че, ис­ку­сан про­фи бок­сер, са 50 од­бок­со­ва­них ме­че­ва, са пе­де­се­то­про­цент­ним учин­ком по­бе­да и по­ра­за – по­ја­снио је Зам­фи­ро­вић.

И так­ти­ку је мо­рао на бр­зи­ну да ме­ња.

– Пре­ма Ма­ђа­ру сам се спре­мао так­тич­ки, пси­хо­ло­шки, а и спа­рин­ге сам та­ко би­рао. Про­сто сам био при­мо­ран да се на­вик­нем и при­ла­го­ди­мо им се сто бо­ље и бр­же. Ван­дер је има пот­пу­но дру­ги стил, гра­ђе и те­жи је био од ме­не пет ки­ло­гра­ма, што је зна­чај­на пред­ност. Ни­сам се дво­у­мио да при­хва­тим меч, јер ми је би­ло ва­жно да бок­су­јем меч.

Већ у увод­ним ми­ну­ти­ма Не­над је осе­тио раз­ли­ку у ки­ла­жи и ду­жи­ну ру­ку.

– Од­лу­чио сам са да ек­пло­зив­ним и сна­жним удар­ци­ма за­вр­шим меч што ра­ни­је. Не­ко­ли­ко пу­та био је вид­но уз­др­ман, по­ка­зао је ве­ли­ку ср­ча­ност и из­др­жљи­вост. Ко­ри­стио сам сва­ку при­ли­ку да за­дам чист уда­рац, као и да га не при­мим. У тре­ћој рун­ди био је већ ис­тро­шен и на­чет од ја­ких уда­ра­ца, по­сле от­кло­на од ње­го­ве пред­ње ру­ке по­го­дио сам га кон­тра зад­њим ди­рек­том, по­сле ко­јег ни­је ус­пео да се по­диг­не и на­ста­ви бор­бу.

Не­на­да до кра­ја го­ди­не оче­ку­је че­ти­ри-пет ме­че­ва.

– Уко­ли­ко бу­де све по пла­ну, од­но­сно ако за­бе­ле­жим по­бе­де, он­да пла­ни­рам да по­чет­ком сле­де­ће го­ди­не бок­су­јем на не­кој од пре­сти­жни­јих про­фи ре­ви­ја за не­ки од по­ја­се­ва. Идем ко­рак по ко­рак. За­хва­лио бих се сви­ма ко­ји су ма­те­ри­јал­но или на би­ло ко­ји дру­ги на­чин по­мо­гли да се ква­ли­тет­но спре­мим – ис­та­као је Не­над Зам­фи­ро­вић.

Ј. Га­лић