БОМБАРДОВАЊЕ СРЈ НЕЋЕ БИТИ НА ДНЕВНОМ РЕДУ СБ УН: За биле 3 државе, 12 уздржаних

За су гласале три чланице СБ УН - Русија, Кина и Алжир, гласова против није било, а 12 земаља је било уздржано.

Расправи о НАТО агресији на самом почетку седнице успротивио се стални представник Француске при УН Никола де Ривијер, који је рекао да предлагање те теме неће "ни на један начин допринети напретку".

"Русија цинично користи интервенцију 1999. године да оправда свој рат против Украјине и агресивну спољну политику у Грузији 2008 и на Криму  2014", поручио је Де Ривијер.

Он је додао да агенда седнице треба да буде одлука свих чланица Савета безбедности.

"Одлука није на једној чланици, па ни на председавајућој земљи", рекао је Де Ривијер.

Са друге стране, стални представник Русије при УН Василиј Небензја рекао је да се ових дана читав свет сећа жртава трагичних догађаја на Балкану, чији је узрок била илегална агресија НАТО-а.

"Разумем да је за представнике НАТО-а за овим столом непријатно да ово чују и да се о томе расправља, али је важно о томе дискутовати, не само због тога што је било, него и због тога што се сада дешава у том региону", поручио је Небензја.

Он је затражио да се одржи отворени брифинг у Савету безбедности о последицама НАТО агресије на СРЈ по међународни мир и безбедност у свету.

Одлуку гласањем о одржавању седнице донеле су сталне чланице СБ УН - Кина, Русија, Француска, Велика Британија и САД, као и несталне чланице - Алжир, Еквадор, Гвајана, Јапан, Малта, Мозамбик, Кореја, Сиера Леона, Словенија и Швајцарска.

Седница СБ УН заказана је на иницијативу Русије поводом 25 година НАТО бомбардовања СРЈ, а руска Државна дума је прошле недеље усвојила нацрт документа о НАТО агресији на СР Југославију којим ће се обратити УН.

У документу је оцењено да су агресијом створене претпоставке за нове војне акције широм света под "маском наводне борбе за вредности слободе и демократије".

Тим документом позивају УН, да осуде војну операцију земаља НАТО против суверене Југославије, да се супротставе покушајима мењања историјске истине о трагичним догађајима 1999. у корист Запада и да предузму мере како би се земље чланице НАТО позвале на међународно-правну одговорност за агресију која је извршена без одлуке СБ УН.

Седница СБ УН била је и једна од тема разговара који су у четвртак у Москви имали Дачић и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

Ваздушни напади НАТО-а на СРЈ, извршени без одобрења Савета безбедности УН, трајали су од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

НАТО бомбардовање довело је до смрти више од 2.500 људи, укључујући 87 деце, а причињена је штета од сто милијарди долара.