ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ У ПИOНИРСКОМ ПРОЈЕКТУ Европска биоекономија стиже и из Новог Сада
Пољопривредном факутету у Новом Саду припала је част да буде једна од 30 институција из 18 земаља ЕУ који учествује на међународном фестивалу о биоекономији и представи три пројекта из биоекономије, чији су носиоци професори факултета.
Мада наша земља није у ЕУ активности новосадског Пољопривредног факултета у области иновација пољопривреде науке препознате су на међународним скуповима и на основу тог присутва указано поверње у пионирским пројектима о биоенергији.
Јуче је факултет представио три пројекта. Први се односио на биоекономију као стратегије важну у употреби обновљивих извора енергија из земљишта и водених токова ради производње хране. Тема другог пројекта је здружена сетва, гајење више пољопривредних култура на једном простору, а у трећем пројекату о биоекономији се говори из угла педагогије, како да се настава о биоекономији унапреди.
Ванредна професорка на Пољопривредном факултету др Светлана Вујић казала је да пројекат о здруженој сетви представља уствари експеримент у којем ће на једној парцели бити посејани пшеница и сточни грашак ради производње зрна и добијања пшеничног брашна.
Пољопривредни факултет у Новом Саду за ове пројекте није добио наменски новац јер је Фестивал о биоенергији нека врста улазнице за неке друге пројекте у наредном периоду када би факултет могао да конкурише код Европске комисије за новац.
- То је нека врста провере да ли смо способни да окупимо на одређену тему одређени број стучњака - казао је продекан за науку и међународну сарадњу на Пољопривредном факултету проф. др Бранко Ћупина. - Ово је први скуп и наставиће се и даље одржавање оваквих сусрета у намери да пређе у традицију јер биоекономија треба да буде стратегија сваке државе, тема која се стално унапређује и на којој се стално ради.
- Током две године у два производна циклуса анализираће се све препреке на путу у пољопривредно-прехраменом ланцу вредности, од сировине до пласирања производа на тржиште и то представити произвођачима.
З. Делић