НОВИ УДАР НА ДОМОВЕ ЗДРАВЉА Не знамо да ли су бактерије, вируси или алергије
После зимске сезоне у којој смо се борили с великим бројем оболелих од грипа, ковида и респираторног синцицијалног вируса (РСВ), али и великог кашља и појаве морбила, уследило је кратко затишје пред прави „цунами“ респираторних обољења у ком доминирају риновируси, стрептококе, али и бактерије које изазивају велики кашаљ.
Уз све то, јавиле су се и алергије на полен због раног цветања дрвећа и изнадпросечних температура.
Чекаонице домова здравља подсећају на пик зимске сезоне и судар најжешћих бактерија и вируса, и према речима педијатара чини се да су ових дана сви болесни и имају јак кашаљ, цурење из носа, грозницу, а на највећем удару су деца, старији и хронично оболели.
Педијатар Дома здравља "Чукарица" др Дејан Јонев каже за "Блиц" да има доста вироза, али има и стомачних вироза. То су ротавируси. Бележи случајеве комбинованих симптома код вирозе. Јављају се симптоми везани за горње респираторне путеве заједно са проблемима са столицом.
Саветује родитеље да обавезно одведу дете на лекарски преглед.
- Таква стања знају да потрају, поготово кашаљ. Карактеристично је да деца дуго кашљу, по две-три недеље, чак и месец дана. Не треба родитељи да чекају и на своју руку код куће да лече децу – поручује др Јонев.
Велики кашаљ и даље влада
Истовремено, док грип стагнира и смањује се број оболелих, у појединим деловима земље, рецимо у Београду где је било највише случајева великог кашља, број регистрованих пацијената се и даље повећава.
Према подацима Градског завода за јавно здравље до 10. марта било је 967 случајева од чега је prеthodnе недеље забележено 37 нових, а седмицу пре 29, што је повећање преко 30 одсто.
У Севернобачком округу велики кашаљ стагнира, јавља се тек по неколико случајева недељно, али се и даље бележи у школској популацији, и то међу ученицима завршних разреда основне школе и средњошколцима.
Очекује се да и у наредном периоду буде великог кашља, с обзиром на вакцинални обухват који је у овом делу земље испод 90 одсто. Све док не буде 95 одсто, не само у овом округу већ у целој земљи, болест ће да тиња.
Респираторне инфекције
- Пре две недеље је грип достигао максимум, и сада бележимо тренд опадања оболелих са клиничком сликом грипа у тој мери да колеге са терена кажу да нису имале чак ниједан случај, што је јако повољно и очекивано. Међутим, интересантно је да су акутне респираторне инфекције и даље присутне. Јављају се људи који имају температуру, али не значајно повишену, до 38 степени, а више температуре су знатно ређе. Пацијенти имају запушен нос, цурење из носа, кашаљ, бол у ждрелу, малаксалост. То су све вирозе, али који је тачно вирус узрочник то не знамо, нити је од значаја пошто је терапија увек симптоматска, а то су лекови за снижавање температуре, пастиле за бол у ждрелу и друго – каже за „Блиц“ епидемиолог др Небојша Бохуцки из Завода за јавно здравље у Суботици.
Ковида све мање, продужетак вироза
Напомиње да је и ковид све мање заступљен, али да ће вирозе обележити сасвим сигурно цео март, а могуће и април пошто је време промењиво и поново је захладнело.
- Очекујем да период акутних респираторних инфекција ове године буде продужен, мада смо имали примере у прошлости да се тај период продужи и до почетка маја, да читаво пролеће буде у знаку респираторних инфекција. То значи да ће сигурно бити још прилике да се разболе и они који нису до сада, јер и најздравији у зимском периоду, од новембра до априла, могу имати краће епизоде у којима цури нос неколико дана, осећа се слабост, малаксалост, бол ждрела – каже епидемиолог.
Како разликовати вирусне од бактеријских инфекција
На питање како разликовати вирусне од бактеријских инфекција подсећа да је бол у грлу заједнички за све, с тим да може да буде изолован.
- Цурење носа, кашаљ и кијање може да буде заједничко за све поменуте болести, али кијање и коњуктивитис, црвенило ока су углавном симптоми вирусних инфекција, док се код бактеријских не јављају или могу да се јаве касније. Код бактеријских се углавном јавља кашаљ и искашљавање, углавном бели садржај, а после буде жућкасто – зелен – браон, а то већ није добар знак и захтева антибиотике – каже др Бохуцки.
Од 38 степени телесне температуре и навише сматра се да смо фебрилни, док смо испод 38 субфебрилни. Када имамо 38 температуру, саветује др Бохуцки и узмемо лек, ако не спадне, одржава се и даље, то је знак да треба да одемо код лекара.
- Када је реч о деци свакако родитељи треба да их одведу одмах код лекара – саветује наш стручњак.
Алергије на полен
Симптоми који многе збуњују у овом периоду су: промуклост, плитко дисање, рафално кијање, црвенило и сузење очију, малаксалост, пецкање у грлу, што су све знаци појаве осетљивости и алергије на полен.
Специјалиста социјалне медицине др Зорица В. Драгаш каже да не постоји старосна граница за појаву осетљивости на полен и због тога је могуће да свако у било ком животном добу постане алергичан.
Дневник, Блиц