И ШТА ЋЕМО САД? Пешић открио због чега је ЈОКИЋ ОДБИО да буде део тима на СП: Није то само у КОШАРЦИ, тако је и у БИЗНИСУ (ФОТО)

Врло кратко. То није само у кошарци. То је у бизнису. То је у фудбалу. Људи од којих се највише очекује, они морају и ментално и физички и како год хоћете, морају да буду спремни за тај изазов да преузму одговорност. Јер они преузимају одговорност. Они су најбољи. Од њих се највише очекује, почео је причу Пешић на Спорт клубу и додао:

Тако је и у питању Јокић. Ако је одморан и ако је спреман и ментално и физички не поставља се уопште питање да ли он припада овим момцима. То је све исто годиште, ’94. и ’95. Они имају ‘воцап’ групу. Они се и даље друже, они се договарају. Они имају везу и приватну и кошаркашку, навијају један за другог, честитају један другом. То све постоји.

Уследили су детаљи:

Међутим, долази дан одлуке. Да ли ја могу то да испуним? То што се од мене очекује? Ако си ти одговоран према свом послу, онда ти себе питаш – да ли та очекивања која су постављена, да ли ја то могу да испуним? Ако се осећам да не могу, ја не идем. Ја не идем у тај посао. Тако да, када је у питању Јокић, ево објаснио сам вам. Ако се он осећа добро и ако и физички и ментално, како прошле године се није осећао, он је одиграо преко сто и нешто, не знам ни колико утакмица, имао је и повреде. Испразнио се тотално, како се то каже. Једноставно кошарка више није била приоритет, рекао је Пешић и наставио:

До последњег момента, ја морам да вам кажем, до последњег момента он је био на томе ‘да ли ја могу или не могу’. То се дешава и код осталих играча. Али, за остале нико не пита или мало пита. Да вас само вратим мало у моје време, па Дивац није дошао на Европско првенство, па није овај или онај. Нису долазили исто, сви наши најбољи играчи нису долазили из различитих разлога, да ли је повреда била или се нешто десило. Детлиф Шреф који је у она времена био најбољи играч, фантастичан Немац, ја сам био тренер репрезентације. Он је играо Олимпијаду 1992. за немачку репрезентацију у Барселони, е сад играмо ’93. Европско првенство у својој земљи – он није могао да дође. Имао је проблема са повредама и до задњег момента сви смо чекали и он је рекао не, ја не могу јер нисам спреман.

Пешић је потом све открио:

Морам да ти кажем, Никола је био до последњег момента. Ја сам њему рекао, ја сам обавио разговоре са свим играчима, хајде ти мало дођи касније, хајде ти мало се одмори. И када смо га довели до краја у неку дилему, он је рекао – не, мене би сада било срамота да ја тамо дођем као неки велики Јокић, као неки МВП и да ја сада тамо дођем последњи или претпоследњи, ја то нећу. Ја хоћу – или играм и долазим први дан, као што је то било пред Европско првенство prеthodno, први дан и први на тренингу, последњи из дворане и још индивидуални рад. Значи – долазим и све остало што ја имам у приватном животу, то нису приоритети. Приоритет је репрезентација, приоритет су моји другари и кошарка. Е, то раде најбољи. И зато су најбољи. То је то!, испричао је Светислав Пешић.

Дневник/Курир спорт