IN MEMORIAM  Бранислав Јатић (1956 - 2024) Бас какав се ретко рађа

- Бранислав Јатић је у Српском народном позоришту двадесет година држао оперски репертоар. Певао је главне улоге и држао репертоар, и сада тек видимо, када у Србији, од средње школе до краја докторских студија, нема ниједног таквог баса, колико нам је заправо Бранислав Јатић вредео – истиче директор Опере Српског народног позоришта и оперски певач Жељко Андрић, на вест о Јатићевом одласку . - Чак и у пензији, био је ангажован, јер басови могу да певају јако дуго. Имао је неколико проба са солистима, као инструктор за руски језик за оперу "Демон" Антона Рубинштајна, коју припремамо, и са радошћу је долазио да ради,. Требало је и да пева у овој опери, али, нажалост, нисмо успели у тим плановима.

Бранислав Јатић је 1977. постао солиста Опере СНП-а,  а првак 1989.  На овој сцени је остварио преко 50 улога у операма италијанских, немачких, руских, француских и домаћих композитора, и још око 20 у другим оперским кућама. Са ансамблом Опере СНП-а је гостовао широм Југославије, као и у иностранству (Румунија, Мађарска, Италија, Русија). У овој кући је у два наврата обављао функцију директора Опере СНП-а.

"Стамену противтежу тумачима других  улога чинила је појава великог свештеника Закарије, у певачки и глумачки изузетно убедљивом и дореченом тумачењу расположеног Бранислава Јатића, који је својим сценским наступима чинио истински стожер представе", писао је тако критичар Борислав Хложан о Јатићевом наступу у Вердијевом "Набуку" на сцени СНП-а.

Интернационалну каријеру је започео 1986. улогом Спарафучила у Вердијевом  “Риголету”, на Летњем фестивалу у Сегедину. Касније је гостовао и на фестивалима у Зволену (Словачка), као Балтазар у “Фаворити” Г. Доницетија, Констанци (Румунија), као Закарија у  Вердијевом “Набуку”, Брегенцу (Аустрија), као Гувернер у  Моцартовом “Дон Ђованију”, Хајденхајму (Немачка), као Доктор, Монтероне и Ферандо у Вердијевим операма „Травијата“, „Риголето“ и „Трубадур“, на  „Мајским оперским вечерима“, у Скопљу, као Рамфис у Вердијевој „Аиди“, и као Рајмондо у „Лучији од Ламермура“ Г. Доницетија, и Чељабинску (Русија), као Спарафучиле и Ферандо у операма „Риголето“ и „Трубадур“. Учествовао је 1991. у извођењу мега-пројекта опере “Аида” Ђ. Вердија у Хонгконгу. Са ансамблима иностраних оперских кућа гостовао је у Холандији и Белгији , на Кипру, Немачкој и Швајцарској.

Био је деведесетих година 20. века стални  члан Државне Опере у Банској Бистрици (Словачка), а почетком двехиљадитих и Народног позоришта у Београду, да би се потом вратио у СНП. У исто време, био је и стални гост Опере ХНК у Загребу.

Концертирао је у Словачкој, у Украјини, и Русији. Његов концертни репертоар обухватала су камерна дела композитора разних епоха, као и позната вокално-инструментална дела.

Јатић је аутор и учесник концертног пројекта „Словенски басови“ , посвећеног Ф. И. Шаљапину, који је изведен у Београду, Српском народном позоришту, Македонском народном театру у Скопљу, и у Москви.

Био је и члан жирија на међународним певачким такмичењима у Русији, Украјини и Азербејџану.

Шест пута је награђен Годишњом наградом СНП-а.  Добитник је Октобарске награде Новог Сада (1997),  и највишег признања Српског народног позоришта - Златне медаље „Јован Ђорђевић“ (1998).

Носилац је Сребрног ордена Фондације „Ирина Архипова“ из Москве, за пропагирање руске музике на Западу и просветитељску делатност, и Златног ордена Међународне асоцијације музичких уметника, за изузетне доприносе оперској уметности.