(ФОТО) МУЈО ЈЕ ЈЕДАН ОД ПОСЛЕДЊИХ ЧИСТАЧА ЦИПЕЛА Од овог почетног посла се скућио и одшколовао децу
БЕОГРАД: У самом центру српске престонице, на Тргу Републике Мустафа Мехмедовић - Мујо отворио је себи радно место. Он је један од последњих чистача ципела у Србији, а преко његових руку за све ово време прошло је на хиљаде пари обуће.
Пре 40 година отворио је фирму чија је основна делатност била гланцање ципела, и од тада без застоја ради пуном паром.
Успео је да се од овог посла на београдској калдрми скући, одшколује децу и обезбеди сигурну будућност. Једини прекид и време за годишњи одмор му је од јула до августа, јер му током тог летњег перода папуче уносе пометњу у бизнис, прича уз осмех овај Београђанин и открива мале тајне свог заната.
- Свака муштерија када стави ципелу на постоље, видим одмах да ли је потребно прање или само чишћење. Затим скидам прашину са ципела и онда се ставља малин, полирање и на крају следи гланцање. Потраје све укупно од 5 до 7 минута. Поједине муштерије имају и посебне захтеве приликом сређивања, али оно што је цака овог посла јесте који малин користите - казао је Мујо за агенцију РИНА.
Да свој посао ради добро, квалитетно и поштено најбоље говоре муштерије које годинама уназад долазе управо да им Мујо очисти ципеле.
- Почео сам да чистим ципеле код Мујовог оца још од давне 1968. године када сам имао свега 20 година, сада имам 78 и никада нисам прекинуо традицију. Јер сматрам да је јако битно имати чисте ципеле, девојке прво гледају обућу па онда све остало - прича Мујова стална муштерија.
Бројна позната лица долазила су на Трг Републике баш из једног разлога - да им обућа засија после Мујиног третмана.
Све што је вредело у Београду, долазило је код мене. Глумци, спортски радници, па и политичари. У најдражем сећању ми је остао Павле Вујисић који је волео да му се нанесе малина довољно да не пропушта воду, али свраћали су и Петар Краљ, Гидра Бојанић и многи други - прича Мехмедовић.
Он додаје да поштеним радом може да се заради, а добар пример је и он сам.
- Успео сам да одшколујем двоје деце, који су факултетски образовани, а добио сам и унучад. Обезбео сам кров на главом за моју породицу и оно што ми је битно да је све према држави измирено - закључује Мујо.
Овај вредни човек само још једном показује да часно и поштено зарађен динар има највећу вредност. Међутим, упркос томе чистача ципела на улицама главног града све је мање.
Рина