Постигнуће Вучића и Вучевића: Сарадња српске државе и српске православне цркве је најјача у протеклих стотину година
Вера и традиција неизоставни су део српског друштва. Годинама и деценијама су у Србији стасавали политичари који нису имали додирних тачака са културом сећања, вером предака и историјском свешћу о постојању српског народа на овим просторима. Уколико си и били свесни, сматрали су да им није у политичкој користи да се око тога јавно изјашњавају.
СПЦ прогањана након Другог светског рата
После Другог светског рата у Југославији највиши партијски функционери су зарад југословенске идеје избегавали или се потпуно противили српској традицији и култури. Српски идентитет је скрајнут науштрб нове нације, нових идеја и новог света који је грађен у комунизму. Највиши државници у тој држави правили су откон од тог „старог света“ како су га називали и тих по њима „назадних и регресивних“ идеја.
Српска православна црква је прогањана, поготово у прве две деценије комунистичких власти док нису стасали и васпитале се нове генерације које су заборавиле на веру предака. Одсуство српског идентитета се осетило у свим порама југословенске државе, а отклон од православне вере је мењао живот и навике Срба тога доба.
Током распада СФРЈ и разградње једног система који је управљао Србијом преко четири деценије, безнађе је трајало безмало читаве 1990. године. Ратови, економске санкције, културно лутање ипак је делимично Србе приближило идентитету пре Другог светског рата. Власти у Србији током последње деценије XX века нису делиле мишљење са народом који се полако будио.
Црква данас потпуно рехабилитована
Српска православна црква је поново оживела у народу. У последњих десет година сведоци смо текстонских промена у свести, вери, култури и традицији генерација свих доба у Србији. Пре само три деценије било је непојмљиво да се подижу нове цркве, да Храм Светог Саве коначно буде завршен, да се негује култура сећања.
Помен за многострадалне српске жртве у ратовима, обележавања замрлих манифестација у меморијалним центрима добило је на замаху захваљујући председнику Србије Александру Вучићу. У медијима се слободно говори о историјским догађајима који су били забрањена тема деценијама. Истраживачи све
слободније налазе архивску грађу, организују се манифестације, трибине, културне вечери.
Сарадња државе и цркве
Српски највиши државни функционери су гости на славским трпезама код највиших црквених великодостојника Српске православне цркве. Сарадња српске државе и српске православне цркве је најјача у протеклих стотину година. Да ли је неко могао и да помисли пре неколико деценија да ће највиши државни функционери Републике Србије попут Милоша Вучевића се бираним речима обраћати на празновању Светог Јована Крститеља, иначе Крсне славе Преосвећеног епископа бачког, господина др Иринеја.
Искрено братско и хришћанско поштовање има за последицу сарадњу и разумевање државе и цркве, две најважније институције које поштује српски народ. Српско јединство је данас најпотребније у ратним геополитичком вихорима.
Растислав Стојсављевић, историчар