МАЈА ГОЈКОВИЋ ЗА "ДНЕВНИК" О ОБНОВИ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА Назире се нови сјај у центру духовности и културе
Након вишегодишњег затишја на пољу обнове културно-историјског наслеђа Сремских Карловаца, од 2018. године када је формиран Покрајински фонд намењен томе, лице тог барокног градића полако је почело да се мења.
Доношење новог Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца 2021, који треба да омогући стабилан институционални и финансијски оквир за одрживи развој и обнову јединственог културног наслеђа, израз је решености државе да се одговорно односи према том центру духовности и културе српског народа. Већ у јулу 2021. године, два месеца од доношњеа Закона о Сремским Карловцима, формиран је одбор надлежан за рад на програму обнове и ревитализације и праћењу реализације, на чијем челу је министарка културе Маја Гојковић, која је на последњој седници одржаној прошле седмице још једном указала на значај обнове и даљег развоја Сремских Карловаца.
Како оцењујете досадашње активности на обнови културно-историјског наслеђа Сремских Карловаца на основу новог Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца и шта је то чему посебно треба посветити пажњу?
- У протекле две године заиста смо посвећено радили на обнови Сремских Карловаца, нашег духовног и културног центра, и то на основу посебног Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, који је Народна скупштина усвојила. То нам је дало чврсте темеље и задатак Одбору на чијем сам челу да прати и ради на програму обнове и ревитализације. Од тренутка доношења Закона годишњим програмима обнове изузетно значајног културно-историјског наслеђа, а у циљу његовог очувања, као и будућег културног, туристичког и свеукупног развоја града, предвиђени су пројекти обнове и заштите културних добара, као и обнова и изградња пратеће инфраструктуре у оквиру просторно културно-историјске целине, која је утврђена за непокретно културно добро од изузетног значаја. У досадашњем периоду обнове најпре се радило на решавању имовинско правних односа, планске документације, инжењерско техничких испитивања, као и на санацији и рестаурацији бројних уличних фасада.
Значај и улога Експа 2027.
У чему би могла да се огледа улога Сремских Карловаца у оквиру изложбе “Експо 2027”?
- Београд ће бити домаћин престижне међународне изложбе „Expo 2027“, која ће у великој мери да подигне и развије земљу, и то ће се одразити позитивно не само на Београд, већ и читаву Србију. „Експо 2027“ је изузетна прилика не само за развој инфраструктуре, већ за значајна улагања у читаву нашу земљу, па тако и у област културе, што ће, верујем, променити лице Србије. У том оквиру и Сремски Карловци, који су и инфраструктурно повезани са Београдом, као важан духовни и културни центар наше земље, сигурно ће добити значајно
Посебно бих издвојила као значајне рестаурацију Патријаршијског двора, Саборне цркве и Богословије Светог Арсенија. Све оно што је до сада урађено у Сремским Карловцима, већ сада даје нови сјај нашем центру духовности, културе и образовања, што Карловци и заслужују. Верујем да ћемо обновом постојећих објеката и иницирањем нових културних садржаја Сремске Карловце додатно оживети, што је у складу са приоритетима Министарства културе и Владе, а то су: брига о културном наслеђу, децентрализација културе и њена пођеднака доступност свим нашим грађанима.
На конститутивној седници Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца закључено је да Сремски Карловци треба да добију Културни центар - установу која ће да обједини све аспекте културе. У међувремену су покренути одређени кораци ка реализацији те идеје.
- Одбор је препознао потребу да Карловци добију модеран културни центар који би објединио све културне садржаје, па тако и музејску, галеријску и библиотечку делатност. У том циљу започети су први кораци и Министарство културе је обезбедило средства за израду пројектне документације. Очекујемо да ће у наредном периоду бити решено питање израде пројектне документације, а потом и изградње културног центра. Карловци већ имају значајне културне и туристичке манифестације као што су „Бранково коло“, „Карловачка берба грожђа“, „Филмско бдење душе“, „Карловци филм фестивал“, „Куглоф фест“ и друге. Верујем да би културни центар додатно развио културни живот који би привукао нову публику читаве Србије и региона, јер по свом природном, културном и духовном богатству Сремски Карловци то заслужују.
Шта конкретно предвиђа програм обнове за 2024. годину? Да ли је у овој години предвиђена обнова фасада приватних кућа у центру Сремских Карловаца?
- Средином фебруара биће одржана нова седница Одбора на којој ћемо усвојити извештај о активностима које су спроведене у 2023. години и истовремено донети Одлуку о програму обнове културно-историјског наслеђа и подстицања развоја Сремских Карловаца за 2024. годину, када ћемо детаљно прецизирати конкретне задатке у обнови у овој години. Што се тиче фасада, постоји дугорочан програм њихове обнове, а свакако најзначајнији пројекти који су реализовани у протеклом периоду су рестаурација Патријаршијског двора, Саборне цркве и Богословије Светог Арсенија, Жупног уреда, као и санације кућа на централном тргу Бранка Радичевића и реконструкција улице Браће Анђелић и државног пута кроз Сремске Карловце. У наредном периоду по приоритетима ће бити настављено даље уређивање фасада на Тргу Бранка Радичевића и улица Патријарха Рајачића и Митрополита Стратимировића.
За пројектно-техничку документацију свеобухватног уређења старог језгра Сремских Карловаца, чија израда је у току, каже се да ће бити основ за даље улагање и уређење центра места. Шта ће обухватити тај пројекат? Када могу да се очекују први потези на основу тог пројекта?
- На последњем састанку који смо имали договорено је да Покрајинска влада и Покрајински секретаријат за културу и информисање формира техничку радну групу за праћење спровођења овог пројекта. Након тога очекујемо да ће изабрани пројектант до краја године завршити идејни пројекат свеобухватног уређења и извршити процену потребног улагања како би Сремски Карловци спремно дочекали и Експо 2027. године.
Зорица Милосављевић