Од праисторијске мреже мега-тврђава до амајлије која тера зле духове: Најзанимљивија археолошка открића у Србији 2023
За археологе у Србији, али и у целом свету, 2023. година била је врло узбудљива и донела је прегршт интересантних открића, која расветљавају историју наших простора.
Од праисторијских насеља, која ће вероватно бити уписана у нове историјске уџбенике Европе, па да занимљивих налаза из нешто ближе прошлости, представљамо вам најзанимљивије археолошке приче из 2023:
Мрежа мега-тврђава у Банату
Готово да нема светског научног магазина и портала да прошле године у новембру није известио о открићу мреже сачињене од преко стотину насеља из бронзаног доба на територији данашњег Баната, која се налази на тромеђи Србије, Румуније и Мађарске. За потребе студије коришћене су савремене технологије, па чак и слике из свемира.
Остаци мега-тврђава, како су их назвали научници, представљају највеће праисторијске конструкције пре почетка гвозденог доба које је насељавало комплексно уређено друштво.
Главни аутор студије Бари Малој, професор Археолошке школе Универзитетског колеџа Даблина, објаснио је за Phys.org портал да су и раније знали за ова праисторијска насеља, али сада су нашли и доказе о њиховој међусобној повезаности.
Скоро сва налазишта удаљена су до пет километара једно од другог и поравната су по речном коридору који формирају Тиса и Дунав, што сугерише да је реч о мрежи заједница која је међусобно сарађивала, а насељавала различите локације.
Истраживање показује да је ТСГ било важан центар иновација у праисторијској Европи и да је представљао велико чвориште у овом региону истовремено када су Микенска држава, Хетитско царство и Ново краљевство Египта били на врхунцу, између 1500. и 1200. године пре нове ере.
Студију објављену у журналу Плос Оне потписују Бари Малој, Драган Јовановић, Керолин Брујер, Марта Естанквеиро, Мирослав Бирцлин, Лидија Милашиновић, Александар Шаламон, Кристина Пенезић, Кристофер Бронк Ремзи и Дарја Гросман.
Остаци брода у Виминацијуму
Такође су сви часописи посвећени археологији писали о открићу у Виминацијуму из јула прошле године. Остаци насуканог брода који се према општим димензијама уклапа у димензије римских пловила пронађени су на три километара од простора античког града током ископавања јаловине.
Након два дана рада остаци добро очуване олупине брода су у потпуности ископани, а потом и до детаља документовани по правилима археолошке науке.
Установљено је да је брод очуван у дужини од 13 метара и да подсећа на бродове које су све зараћене стране на Дунаву на територији данашње Србије користили од XI до XVII века. По општим димензијама брод се уклапа у димензије римских бродова. Такви бродови су посведочени и на Трајаном стубу у Риму који описује Трајанове ратове са Дачанима почеком 2. века.
Брод је пребачен у археолошки парк на даљу конзервацију.
Слојевито археолошко откриће код Народне скупштине
Почетком марта прошле године археолози Музеја града Београда започели су ископавања код Народне скупштине где су након више месеци рада дошли до низа значајних открића.
Истражени су остаци грађевина из међуратног периода које су страдале у савезничком бомбардовању 1944. године, као и београдског насеља из 17-18. века, а које се у то доба звало Ејнехенова махала, по чувеној џамији уз коју је подигнуто.
Како се то иначе догађа у археологији најзанимљивија открића се појављују на крају археолошких истраживања.
Када су стигли до римског слоја, археолози су дошли и до остатака античке некрополе. Иако су гробнице сопљачкане у ранијим периодима, у њима је остао и покоји гробни прилог, новчић и делови накита. У једном од саркофага откривени су делови златне огрлице са смарагдом и веома добро очувана укосница од стакла која је до сада јединствен налаз у Збирци за антику Музеја града Београда.
За археологе је откриће дела римског водовода било велико изненађење. Истражени део римског водовода има дужину од преко 70 метара, а био је у функцији током 2. и 3. века.
Чиста, пијаћа вода је сложеним системом цеви и каптажа довођена до градских чесми где су је могли користити сви житељи града и до градских вила. Међутим вода за пиће се није бацала, односно од чесми је мањим акведуктима одвођена до јавних градских купатила и лантерни. Такође је служила и за покретање млинова за млевење жита и других полуиндустријских постројења.
Праисторијска насеља код Раче
Српски археолози су у сарадњи са колегама из Сједињених Америчких Држава и Кине, током припремних археолошких истраживања у сусрет изградњи аутопута “Карађорђе” на територији општине Рача током прошле године дошли до открића мреже праисторијских насеља из бакарног, бронзаног и гвозденог доба.
Археолошки међународни тим Центра за археологију “Драгослав Срејовић” Универзитета у Крагујевцу, Универзитета у Питсбургу, САД и кинеског Универзитета Нортвест из Сијана, који припрема терен за Коридоре Србије и предузеће Хидропројект саобраћај, током прве две фазе истраживања, које је између осталог, укључивало ласерска скенирања из ваздуха, показало присуство значајних радова на одбрамбеном систему, у виду подизања камених бедема и сечења стенске подлоге.
Локалитет Вишевац Градиште је првенствено познат као место рођења устаничког вође и једног од ствараоца модерне Србије, Вожда Карађорђа, који је баш на локацији Градиште рођен током седме деценије 18. века.
Ласерским скенирањем и снимањем из ваздуха добијен је оквир насеља који је открио систем фортификација, где су масивни бедеми од сухозида, иначе тешко уочљиви у густој шуми, уз помоћ модерних технологија, постали видљиви. На самом насељу откривена је велика количина украшене керамике, као и метални предмети који су нађени површинском проспекцијом, укључујучи остатке прераде метала, али и готове производе попут бронзаних секира. То све овај локалитет датује у време које се пружа од другог миленијума пре нове ере до дубоко у први миленијум пре нове ере. Тренутно се припремају узорци за лабораторијска датовања ових локалитета у сарадњи са партнерима из Сједињених Држава.
Тинтинабулум у облику фалуса из Виминацијума
Још једно интересантно откриће прошле године стигло нам је из Виминацијума. Реч је о тинтинабулуму, античком пандану данашњим хватачима ветра, за које се веровало да имају моћ да растерују зле силе и урокљиве погледе.
Тинтинабулум из Виминацијума је у облику фалуса, јер су Римљани веровали да такав облик доноси срећу и тера нечастиве силе. За њих такви предмети нису имали еротски или ласцивни карактер, а још је и Плиније Старији писао о томе да су бебе и војници носили такве амајлије како би имали божанску заштиту.
На овом “хватачу ветра” чак су додата и крила, која су га чинила још ефикаснијим у терању злих духова.
vojvodinauživo.rs