БРЗОМ ПРУГОМ ОД НОВОГ САДА ДО СУБОТИЦЕ ДО КРАЈА ГОДИНЕ Шурлан: Радови на унапређењу целокупне српске железнице

Он је рекао да је пруга Нови Сад-Суботица, дужине 108 километра, део пројекта брзе пруге од Београда до Будимпеште и да ту деоницу граде кинеске компаније, као и да је укупна уговорена вредност радова 1,16 миљарди долара.

Радови су почели одмах када смо завршили пругу до Новог Сада и уговорни рок је август 2025. године. Међутим, на иницијативу председника Вучића који је тражио скраћење тог рока, кинески извођачи су изашли у сусрет и дали обећање да ће до краја ове године завршити све радове, рекао је Шурлан за Танјуг.

Он је навео да се ускоро очекују тендери за извођаче радова на деоницама двоколосечне пруге Београд-Ниш, дужине 230 километара, која ће на више од 50 одсто те дужине бити пројектована за брзине од 200 километара на сат.

Пројекат је подељен на три секције. Прва секција је од Ресника до Велике Плане, друга секција од Велике Плане до Параћина и трећа секција од Параћина до Трупала. За секције два и три очекујемо идејне пројекте да буду завршени у јуну ове године, а за секцију један да буде готова у новембру, рекао је Шурлан.

Он је додао да је Инфраструктура железнице Србије, заједно са Министарством грађевинарства и Министарством финансија, за радове на тој пруги обезбедила средства у укупном износу од 2,75 милијарди евра, у виду кредита Европске инвестиционе банке и Европске банке за развој, при чему је ЕУ на тај пројекат дала 600 милиона евра гранта.

Шурлан је подсетио да Инфраструктура железнице Србије у 2023. години извела радове у вредности од приближно милијарду и по евра и истакао да су добили финансијска средства за пројекте на основу којих ће бити могуће извођење радова у наредних пет до шест година, у периоду у коме планирају да комплетно унапреде мрежу српских железница.

Према његовим мишљењу, Инфраструктури железнице Србије је указано поверење, па су тако добили финансије за пројектовање нових пројеката, на основу којих ће се изводити радови и наредних година.

Укупна вредност тих радова се креће од пет до шест милијарди за коридорске пруге и још од једне до три милијарде за регионалне пруге. То је укупан обим, за који нисам сигуран да ћемо обезбедити комплетна средства, али у великој мери сам сигуран да ћемо одрадити те послове, рекао је Шурлан.

Он је оценио да је пажња јавности коју је изазавало пуштање у рад брзе пруге Београд-Нови Сад додатно улила стимуланс људима у Инфраструктури железнице Србије за нове пројекте.

Брза пруга већ скоро три године функционише и нисмо имали озбиљнији поремећај рада те пруге, што са једне стране говори у правцу квалитета изведених радова, а с друге стране и све боље обучености нашег људства, отправника возова, људи који су на терену, који се баве управљањем саобраћајем, рекао је Шурлан.

Гради се и јединствен диспечарски центар

Он је напоменуо да је готово пројектовање реконструкције барске пруге, од Ваљева до Врбнице, на деоници дугачкој 210 километара.

И то ће бити такође један од веома захтевних пројеката, с обзиром да на тих 210 километара има велики број мостова, тунела и једноколосечна је пруга, тако да ће опет морати да се ради у тим затворима (саобраћаја), рекао је Шурлан.

Он је посебно истакао још један пројекат који је у фази извођења, градњу  Јединственог диспечерског центра за који каже да је један од најважнијих пројеката на српским железницама, који би требало да обједини функције четири регионална центра која тренутно постоје, у Новом Саду, Београду, Нишу и Ужицу.

Шурлан је објаснио да у класичном систему постоје отправници возова, који на станици у четири смене управљају саобраћајем, док су на другом нивоу управљања на коридорским пругама успостављени диспечери, који могу да даљински управљају станицама.

Када направимо овај Јединствени диспечарски центар, мозак целог система, ми ћемо имати и трећи ниво управљања са нашим пругама. Тако да у случају да било који од ових саставних делова не може да функционише, постоји увек могућност преласка на други. Имаћемо систем који ће бити много сигурнији, рекао је Шурлан Танјугу.

Заједно са Јединственим диспечерским центром јако је битна и инсталација сигнално-сигурносне и телекомуникациона мреже, који су као нерви који напајају мозак, сматра Шурлан.

Када направимо нове пруге и прикључимо на тај јединствени центар, односно мозак операција, ми ћемо имати један систем који је много бољи, много сигурнији. Сигуран сам да ће српска железница бити трансформисана и на европском нивоу, а ја бих волео да будемо и ближе врху, навео је Шурлан.

Он је додао да је план да се у овој години заврши реконструкција пруге Ниш-Брестовац и подсетио да су у новембру прошле године са бугарском фирмом "Траце" уговорени радови на прузи од Сићева до Димитровграда у дужини од 88 километара и вредности од 170 милиона евра.

Према његовим речима, отпочело је и са извођењем још једног релативно мањег пројекта, тунела на потезу Сталаћ-Ђунис.

Очекује да припремни радови крену почетком године, а пуни радови половином ове године.

Шурлан је навео да је у процесу тендерисања пруга Собовица-Лужница, дужине 15 километара, финансирана из буџета, која треба да повеже тзв. Мајнд парк, железнички чвор где се налази фабрика Сименса за железничка возила, са пругом Лапово-Крагујевац-Краљево.

Он је рекао и да у овој фази постоје и два пројекта финансирана од Европске уније, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој, а то су обилазница око Ниша у дужини од 22 километра, као и "Лот 2" пруге Сталаћ-Ђунис, дужине 15 км.

Из буџета  финансирано пројектовање две регионалне пруге у Војводини

Шурлан је рекао и да ЕУ кроз "Western Балканс Инфраструцтуре Framework" финансира пројектовање четири пројекта, пругу Београд-Шид, пругу Ниш-Прешево у дужини од 140 километара, Сталаћ-Краљево-Рудница и на крају пругу Батајница-Остружница, која ће бити пруга за теретни саобраћај, како би се избегао пролазак теретних возова кроз сам Београд.

Он је додао и да је из буџета Србије финансирано пројектовање две регионалне пруге у Војводини, Панчево-Зрењанин-Суботица и Врбас-Сомбор, чијом изградњом ће се растерети будућа брза пруга од Београда до Суботице.

Шурлан је навео да Инфраструктура железница Србије заједно са Путевима Србије ради пројекат сектора Ц обилазнице око Београда, од Бубањ Потока до Панчева, у оквиру кога ће бити један велики тунел и један комбиновани мост за железнички и путнички саобраћај, а чијом изградњом ће се решити питање транспорта опасних материја кроз Београд.

Када су београдски пројекти у питању, он је навео израду саобраћајне студије која треба да укаже на начине повезивања београдског железничког чвора и будућег метроа, коју су уговорили Саобраћајни факултет и ЦИП, а такође су урађени тендери за пројектовање три станице, у Макишу, на Карабурми и на Новом Београду.

Шурлан је рекао да је Светска банка заједно са Француском развојном агенцијом (АФД) одобрила кредит Србији у вредности од 400 милиона долара, чија се прва фаза од 88 милиона долара односи на четири железничка пројекта: сређивање врачарских тунела и комплетна замена колосека у њима, сређивање десног колосека пруге Београд-Панчево, пројекат "Триангле" у Богојеву и на крају сређивање Прокопа испод коте 105.

Он је додао да ће Светска банка финансирати и пројектовање пруге Панчево-Вршац, а очекује да се тако финансира и пројектовање пруге Рума-Шабац-Лозница.

Када је сређивање пружних прелаза у питању, Шурлан је навео да је из кредита Европске банке за обнову и развој уговорено уређивање 35 прелаза, од чега је скоро пола завршено у 2023. години и додао је да је планирано да се из кредита Светске банке и АФД-а, уколико дође до договора, чак 600 пружних прелаза уреди.

Пошто су биле измене Закона о безбедности саобраћаја, где се уводи потреба стављања семафора на све пружне прелазе, то ће бити наш фокус, да обезбедимо да што већи број прелаза буде обезбеђено семафорима, рекао је Шурлан.

Када је уређивање станичних зграда у питању, Шурлан је подсетио да је прошле године уређено 27 станица и додао да је ове године планирано сређивање још 16.