НАТАША АНЂЕЛИЋ, ТРЕНЕР ЖКК ВОЈВОДИНА 021: Има играчица и без странкиња
Женски кошаркашки клуб Војводина 021 полусезону је завршио на деоби петог места на прволигашкој табели.
На основу старосне структуре играчица, мало ко је могао да рачуна с таквим резултатом. Учинак од шест победа у 11 утакмица, био је довољан разлог за њихово задовољство и расположење, док се стара Новој години предавала. Разлога за задовољство било је напретек, а разлога за жал...
- То би била утакмица с Партизаном у другом колу – присећа се тренер Војводине 021 Наташа Анђелић. – Водили смо 14 разлике у последњој четвртини... Сагласни смо да је то био наш једини минус у полусезони. Платили смо данак неискуству. Све наше играчице, осим Жаклине Јанковић, или су студенткиње или средњошколке. Морамо да им честитамо на начину како успевају да ускладе обавезе и да остану максимално концентрисане, и у дворани и изван ње. Сагласни смо да је то једини минус ове екипе у току сезоне.
Квалитет и снагу карактера, ова млада екипа демонстрирала је у завршници првог дела првенства, када су само три дана раздвојила две важне победе у резулатској клацкалици, најпре са Спартаком у Суботици, потом и са Студентом код куће.
- Знали смо да ће утакмица са Студентом да буде тешка на психолошком плану, јер смо само три дана раније, против Спартака, одигралетежак меч који смо добилеса поеном разлике. Захваљујући изузетној сарадњи с професором Ференцом Камасијем и мојим помоћником Јанковићем, победнички дух пренет је из понедељка на петак. Можда смо имали и мало спортске среће, али, знате како, волим да подсетим да срећа прати храбре.
Честитајући свима, Анђелићева је за резултат у полусезони истакла трио: Жаклина Јанковић, Катарина Јаковљевић и Андријана Вуковић.
- Додала бих и Мају Миљковић. Истина, због повреде није одиграла читаву полусезону, али је својим присуством знатно подигла ниво тренинга, на чему сам јој захвална. На њену срећу, каријеру ће наставити у Француској и ми се радујемо заједно с њом.
Руководство клуба и стручни штаб нису подлегли тренду куповине и довођења играчица из иностранства. Ослањајући се на сопствени кадар дефинисали су и правац ка циљу којем теже.
- Само четири клуба немају странкиње – подсећа наша саговорница. – Водећи Арт баскет је без странкиња, али и без пораза први. Жао ми је због таквог тренда у нашем спорту уопште. Мишљења сам да куповина странкиња одражава, пре свега, недостатак стручности у клубовима. Стално се сусрећемо с оценом нема играчица, нема играчица... Не, није то тачно - има играчица, само је потребно правилно радити с њима, како би израсле у потенцијал на коме такмичење инсистира. Ми смо стартну петорку форсирали с Милицом Митровић која иде у трећи разред средње школе. Она је, као професионалац, одговорила на све задатке који су пред њу постављени.
Други део првенства јесте и прилика за потврду учинка на полусезони. Колико је реална могућност напретка на табели у искушењима која следе?
- Одласком Маје Миљковић у иностранство, пето место било би велики успех за нашу младу екипу – објективна је Анђелићева. - Истина, имамо нешто лакши распоред у односу на први део, а план да место на табели и задржимо, базирамо на могућностима да у сусретима са четири екипе које су испред нас барем два пута победимо.
Прву прилику имаће Новосађанке већ за две недеље, када им у госте пристиже екипа Краљева, трећепласирани тим на табели, са само два пораза. Дужне им Краљевчанке остадоше за 12 поена.
Л. Бакмаз