ДЕЦА СУ НАЈВИШЕ УГРОЖЕНА Регистровано 409 случајева великог кашља у Београду

Епидемиолог Ивана Беговић Лазаревић је навела да је на недељном нивоу у последњих месец и по дана регистровано по 100 пријављених случајева.

"То је необичан број, али није нешто што је неочекивано зато што постоји могућност дијагностике. Деца која су највише заступљена, тинејџери, доста се крећу, нико неће изостајати са наставе уколико имају само кашаљ, а тада су најзаразнији и то је једно од објашњења зашто смо сада суочени са великим бројем оболелих", рекла је Беговић Лазаревић за Танјуг.

Она је указала да је мањи број случајева великог кашља регистрован prеthodnih година, поготово за време пандемије када су у употреби биле медицинске мере попут ношења маски и избегавања окупљања у затвореним просторијама.

"Ми нисмо тада дали ни могућност да се то преноси са једне на другу особу. Резултати показују да се на три до пет година могу јављати епидемије. У земљи и у окружењу је такође тај број у порасту. У Хрватској је регистровано 2.200 закључно са децембром", рекла је Беговић Лазаревић. 

Према њеним речима, број оболелих од великог кашља на територији Београда у последних пет година се кретао од 29 регистрованих случајева 2018. године, 14 случајева 2019. године, три случаја 2020. године, два случаја 2021. године, у 2022. години није било пријављених оболелих од великог кашља, а током 2023. године је било 409 случајева.

Беговић Лазаревић је навела да након периода од седам до 10 дана, најдуже 21 дан од контакта са оболелом особом, долази до појаве првих симптома болести.

"У типичној клиничкој слици великог кашља препознају се три стадијума обољења. У првом стадијуму су доминантни симптоми и знаци слични прехлади, кијање, цурење из носа, благо повишена телесна температура или одсутност њеног пораста, благ кашаљ који трају једну до две недеље", истакла је Беговић Лазаревић. 

Она је рекла да у другом, пароксизмалном стадијуму, са појачавањем симптома и знакова обољења из првог стадијума долази до значајног погоршања тегоба у смислу интензитета и учесталости кашља са пароксизмима, нарочито током ноћи.

"Трајање другог стадијума инфекције је једна до шест недеља. Између напада кашља особа не мора одавати утисак да је болесна", навела је Беговић Лазаревић. 

Како је рекла Беговић Лазаревић, у последњем стадијуму, који траје недељама и месецима након почетка болести, постепено долази до повлачења тегоба и потпуног опоравка оболелих, а најчешћа компикација великог кашља је запаљење плућа која је и најчешћи узрок смрти код оболеле одојчади.

"Највише су угрожена деца до 12 месеци, која су некомплетно вакцинисана или су невакцинисана, да су оболела у прва два месеца, док нису стасала за прву дозу вакцине", нагласила је Беговић Лазаревић. 

Беговић Лазаревић је објаснила да међу регистрованим оболелима ове године 70 посто је комплетно вакцинисане деце, а највише је заступљено тинејџера међу оболелима између 10 и 14 година.

"Доказано је да и након прележаног великог кашља имунитет траје десетак година. Једна особа може и два до три пута у току живота да добије велики кашаљ. Вакцинални имунитет није доживотан, али је блажа клиничка слика", навела је Беговић Лазаревић. 

Епидемиолог је навела да је најефикаснија мера превенције великог кашља вакцинација.

"Она је у складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима обавезна за сва лица одређеног узраста", указала је Беговић Лазаревић. 

Објаснила је да имунизација против великог кашља почиње са  навршена два месеца живота и спроводи се петовалентном вакцином у три дозе са размаком од најмање четири недеље између доза.

"Прва ревакцина се даје у другој години живота, годину дана (најкраће 6 месеци) након спроведене примарне серије петовалентном вакцином. Друга ревакцина се спроводи четворовалентном вакцином и даје се у оквиру припрема за полазак у први разред основне школе, најкасније у току првог разреда", закључила је Беговић Лазаревић.