НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ Уручена прва признања пројектима грађанских научних истраживања

Пред бројним званицама, министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић је доделила признања добитницима финансијске подршке за најбоље оцењене пројекте грађанских научних истраживања у 2023. години.

Први на листи је пројекат "Ecosystem Сервицес Assessment оф Рибница Горге (Western Сербиа) through Цитизен Сциенце" Биолошког факултета Универзитета у Београду, а следи "Диабетиц Chronic Wounds Превентион анд Ерадицатион – Патиентс цоме то the Ресцуе" Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (IMGGI) из Београда.

Изабрани су и "Цултиватинг Соил Connectivity: Empowering Фармерс анд Youth Community ас Цитизен Сциентистс то Монитор Соил Health анд Biodiversity" Института БиоСенс из Новог Сада и "Херитаге оф Еманципатион: Empowering Рома Women through Networks оф Solidarity (ХЕРОИНЕС)" Етнографског института САНУ.

Признаје су добили и пројекти "Цитизен Цо-Цреатион: Схапинг а сустаинабле Футуре оф Wastewater Треатмент ин Сербиа by Пионееринг Energy-Neutral & Zero-Waste Approach" Грађевинског факултета у Београду, и "Stay ор Леаве – Spotlight он мигратион интентионс ин the рурал ареас (РурСИТУ)" Географског института "Јован Цвијић“ САНУ.

У свом обраћању, Беговић је истакла да су од 127 пријава морали нажалост да одабру само шест, а преко 50 посто пристиглих су биле "заиста изузетне идеје, храбре и конкретне".

Захваливши се Центру за промоцију науке што је сјајно органиузовао и спровео акцију, Беговић је најавила да ће министарство гледати да убудуће буџет за овакве пројекте увећају што више може.

На Јавни позив за финансирање пројеката грађанских научних истраживања, који је трајао од 2. октобра до 1. новембра 2023, стигло је 127 предлога пројеката, а за финансирање је одабрано шест пројеката који ће бити реализовани до краја 2025. године широм Србије.

Пријаве су обухватиле широк распон тема унутар природних, друштвено-хуманистичких и техничких наука, од заштите животне средине, биодиверзитета, микробиологије, медицине и јавног здравља до астрономије, психологије, лингвистике, културног наслеђа и образовања.

У пројектним пријавама је, у својству носилаца и партнера, учестовало преко 70 факултета и института, више од 80 организација цивилног друштва, 15 локалних самоуправа и јавних предузећа, 30 школа и вртића, десет представника индустрије и привреде, и четири библиотеке и музеја.

Беговић је рекла Танјугу да су грађанска научна истраживања облик пројекта који први пут у Србији укључује грађане, који учешћем могу да бављењем науком постану део решења и при томе сами науче нешто.

Према њеним речима, укупни буџет првог јавног позива грађанских научних истраживања износи 24 милиона динара, а грађани су одзивом и пројектима показали да су "препознали бенефите науке и да могу да буду део процеса науке".

В.д. директора Центра за промоцију науке Марјана Бркић је уручила захвалницу за неизмерну подршку Беговић, "за узајамни рад који је донео много више од онога што је планирано".

Захвалнице институцијама за подршку и изузетан допринос раду Центра за промоцију науке у 2023. години добили су бројни партнери попут Културног центра Београда, Аустријског културног форума, амбасаде Сједињених Држава, Фондације Ана и Владе Дивац и других.

Бркић је рекла Танјугу да су у Центру за промоцију науке срећни што су ове године добили прилику да први пут распишу позив, а "пријаве су биле толико добре", по оцени међународне стручне комисије, и било је "невероватно тешко одабрати само шест пројеката".

У свом обраћању званицама, Бркић је навела да је на манифестацијама које је центар организовао током ове године било преко 200.000 посетилаца "што је озбиљна бројка за институцију која броји 25 људи".