НЕ МРЗИМ УБИЦУ СВОГ ДЕТЕТА, ВЕРА НАМ ЈЕ ПОМОГЛА ДА НАСТАВИМО ДАЉЕ Потресна исповест оца и сестре Ангелине, девојчице страдале у Рибникару

Фото: Instagram printscreen/angelina.acimovic

Живот се дели на пре и после 3. маја. Након трагедије осећао сам бес, то је нормална појава у том постараумском периоду, који није је био упућен само породици Кецмановић и малом злочинцу, већ самој идеји да једно дете може усмрти другу децу.

- Када сам се исповедао у цркви код оца Стефана, рекао сам му да не мрзим тог дечака, иако мислим да би требало. Вера нам је доста помогла да нађемо снагу и наставимо даље.

Овако своју исповест на Информер телевизији почиње Анђелко Аћимовић, отац Ангелине, девојчице која је 3. маја ове године изгубила живот у трагедији која се догодила у Основној школи "Владислав Рибникар" када је Коста К. усмртио деветоро својих другова и чувара.

Кобни дан, 3. мај, почео је као и сваки други, присећа се Анђелко и напомиње да га после свега још гризе савест јер смтарао да је требао више пажње и љубави да посвети свом настрадалом детету.

- Моја ћерка је била ведро дете... Кад год би се негде ишла, поздрављала би се са нама реченицом "Волим те". То је урадила и тог дана - прича Анђелко и додаје:

- Ангелина није спомињала К. К. код куће нити се дружила са њим, јер је имала свој круг пријатеља и зато нам још није јасно зашто је наудио њој о толиком броју девојчица. Он је био нови ученик у њиховом разреду, нису ни стигли да га упознају.

Само без политике

Анђелко је јавно замолио да страдање деце у "Рибникару" не буде коришћено у политичке сврхе, јер постоји много тога што се може предузети да се оваква трагедија никада не понови и да нема места политичким примесима.

- Сви треба да размисле о чему пишу и како пишу, јер родитеље убијене деце све те приче и даље боле, јер ране су и даље свеже и крваре. Оградили смо се чврстим ставом од људи који су нас вређали и желимо као породица да се у сваком моменту оградимо од политизације ове трагедије, јер након овог страшног догађаја треба чинити добро и ширити позитивне емоције. И дан данас одлазимо редовно до "Рибникара" и уређујемо цвеће које људи тамо остављају - рекао је Анђелко.

Каже да су га посебно дирнула писма која су Ангелинине другарице остављале на њеном гробу.

- Тек тада смо схватили до које мере су је волеле.

Кроз сузе се сећа свих 12 дана, колико је Ангелина провела у болници након што је упуцана... Каже, на уво јој је причао приче за децу у нади да ће га ћерка чути.

- Нисмо губили наду, иако смо знали какав ће бити крај и желим да се захвалим особљу Дечије универзитетске клинике у Тиршовој које је учинило све како би јој олакшали и улепшали последње тренутке живота на апаратима. Били смо уз њу сваки дан и стално сам јој причао приче којима сам је успављивао кад је била мала. У једном моменту сам видео сузу на Ангелинином лицу и помислио сам да ме можда чује - прича оачајни отац и додаје да ће бити тешко сачекати Нову годину и провести празнике без ње.

Празници без Ангелине

Ангелинина старија сестра, Марија Аћимовић надовезује се на оца, причајући како су тих 12 дана од трагедије били изоловани од света и провели их у нади.

- Седели смо са њом до последњег момента и причали јој, надајући да ће нас чути. Живели смо за моменат да се пробудимо и одемо код ње - прича Марија и дрхтавим гласом наставља:

- Љубав коју осећам према сестри није оставила простора за презир или мржњу. У зидове те школе уткано је толико дечије радости и пријатељстава која су тамо настала и то је оно што треба да чувамо.

Оживећемо Ангелинине креације

Девојчица Ангелина је у слободно време похађала школу моде и показала велики таленат у креирању хаљина, па је њена породица одлучила да покрене иницијативу да се оживе неке од тих креација.

- Ангелина је у једном свом писменом задатку написла да морамо чувати и неговати културу сећања и ми управо то желимо да урадимо. Изразили смо жељу да неко оживи те њене цртеже и на наше изненадење јавило се 40 модних креатора који су желели да без личне самопромоције реализују ту нашу замисао - каже Анђелко Аћимовић и додаје да ће ускоро јавности бити представљено више оваквих покушаја очувања сећања на убијену децу.

Каже да оно што их спаја са другим породицама страдале деце је туга. Она их везује више од било које речи.

- Дружимо се са породицама друге настрадале деце. Са њима је тишина пријатна јер се ми и без речи разумемо, делимо исту бол. Драго ми је што су и остали људи показали огромну емпатију, јер након овакве трагедије битно је да сви покажемо људскост.

И њој ће тешко пасти празници без сестре.

- Ангелина је веома волела новогодишње украсе и лампице и биће тешко обележити ову Нову годину без ње, али ћемо учинити све као да је она још ту - рекла је Марија.