НИКОЛА ТОДОРОВИЋ, СВЕТСКИ ШАМПИОН У КИК–БОКСУ До профи титуле преко европског злата

Овај 25-годишњи такмичар, висок 190 центиметара, у дисциплини К1, после сребра и бронзе, успео је да стигне до златне медаље међу 17 такмичара у категорији до 81 килограм. Занимљиво је то да је Никола до светске титуле дошао захваљујући одлучности, пуним гасом „ударио“ је на своје противнике, правећи страховит притисак, ломећи им тако карактер, после чега је лако долазио до поена.

Најпре је нокаутом победио Хрвата у 1. рунди, на бодове је добио Ирца, па Казахстанца и у финалу Пољака Долбијена Бартоша, коме се реванширао за прошлогодишње Европско првенство када га је управо Пољак елиминисао. То га је, у Португалији, додатно оптеретило с једне стране, а опет с друге био му је додатни мотив.

– Када сам видео конкуренцију није ми било добро.Ишао сам корак по корак, направио сам детаљан план.Такмичење траје шест дана и практично сваки дан били смо у агонији свако од нас. Ја сам радио четири дана, без паузе, и остварио исто толико убедљивих победа. Стиче се утисак да сам се прошетао на Првенству. Међутим, то баш и није било тако, поготово што долазим из мале земље у односу на велесиле попут држава из бившег СССР-а попут Казахстана, Узбекистана, као и Турске, Пољске... У таквој конкуренцији наша земља узела је четири златне медаље – подсетио се, без много емоција, Никола Тодоровић светског шампионата, а управо такав, мртав-хладан био је када му је ринговни судија подигао руку, па је касније био предмет шале репрезентативних колега.

Златне медаље, поред Николе,освојили су Новосађанка Александра Крстић, Леа Благојевић (Београд) и Данијел Мемедовски (Палмини тигрови Јагодина).

Кик-боксом Никола се бави 11 година, иако се попут свих клинаца опробао у фубалу, ватерполу, пливању, кошарци.

– Случајно сам са другаром отишао на кик-бокс. После годину дана тренирања, изашао сам на прво такмичење, остварио победу, па другу... и тако сам се заразио, осетио чари тог спорта и, ето, истрајало се.Од почетка тренирам са Зораном Бачуловом.

Факултет и спорт руку подруку

Тодоровић је апсолвент на ФТН-у, на Е2 смеру.

– Спорт је прилично неизвесна ствар у животу. Потребно је имати нешто извесније на шта ћеш сутра моћи да се ослониш у даљем животу. Определио сам се за факултет, који сам привео крају, а да ме није ништа омело у спорту. Припреме и само СП су ми одузели много времена од факултета. Захваљујући професорима који су имали разумевања и изашли ми у сусрет, успео сам да померим пројекат нешто раније, пре Првенства, и да га одрадим. Срећом, успео сам да одбраним пројекат и освојим злато – нагласио је Никола.

Поред три медаље са СП, Никола има и два одличја са ЕП бронзаног сјаја.

– Увек ми је некако бежала златна медаља, сада сам коначно у Португалији успео да се попнем на највише постоље. Коцкице су се коначно склопиле. Ова година ми је успешна. Имао сам и успешна два професионална меча у бугарској Сенши организацији. Ту су ме видели менаџери из Глорија, те сам потписао двогодишњи уговор с најјачом профи организацијом у кик-боксу. Дебитовао сам у септембу и остварио победу против искусног 42-годишњег Француза мароканског порекла Карима Гаџијева, чије сам мечеве одавно анализирао и учио. Тада нисам могао ни да замислим да ћу да дођем до тог нивоа и да се с борцем таквог квалитета нађем у рингу, а камоли победим.

После свих ових успеха Никола је пун самопоуздања.

– Сад ми је циљда најпре добијем рангираног противника у профи-рингу, да се ту покажем, а потом да дођем до титуле у Глори организацији. Наравно, у 2024. да се домогнем златне медаље на ЕП у Атини, па да могу унуцима да причам да сам био европски и светски шампион – истакао је Никола Тодоровић.

Јово Галић