(ФОТО) ПРИМЕР СУЖИВОТА И МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТИ У БУДИСАВИ Обележен Микулаш и засветлеле свеће на aдвентском венцу
Село Будисава, у ком живе Срби и Мађари, пример је заједништва и суживота ових националних заједница, као и мултикултуралности, а то потврђују разне акције, између осталих недавно одржана у вртићу Зека где је обележен Микулаш.
Према грегоријанском календару Свети Никола је празник који означава почетак даривања пред Божић. Обичај је да деца ноћ пре очисте ципеле или чизме и оставе их у прозор како би 6. децембра пронашли обућу пуну дарова.
– У вртићу имамо одељење на мађарском језику. О овом обичаји васпитачице су упознале децу из вртића кроз прелепу презентацију у виду бајке о Микулашу, коју су деца нетремице пратила уз громогласне аплаузе после сваког слајда. Васпитна група деце која похађа вртић на мађарском језику је својим другарима отпевала и неколико песмица, а затим су и поделили поклоне својим другарима. Деца из мађарске групе су направили поклоне и оставили их у велику чизму, припремљену за те намене – казала је за „Дневник” председница Месне заједнице Будисава Јасна Даничић, додајући да су свечаности присуствовали ученици ОШ „Иво Андрић” заједно са учитељицом Маријом Шушљик, као и родитељи.
У прошлу недељу је засветлела и прва свећа на адвентском венцу испред римокатоличке цркве у Будисави. Симболично четири свеће се пале сваке недеље по једна до Божића. За ово су, по речима Даничићеве, заслужни чланови КУД-а „Петефи Шандор”, секције ручне радиности „Арвачка”, као и верници који су плели венац.
– Деца из Основне школе „Иво Андрић” и КУД-а „Петефи Шандор” из Будисаве су заједно са својим учитељима и родитељима уживала правећи прелепе венчиће за предстојеће божићне празнике – казала је Даничићева.
Наша саговорница подсетила је и на то да по последњем попису у Будисави живи 25 одсто мађарског становништва које у овом месту живи више од века. Католичка библиотека и прво удружење љубитеља мађарске културе и уметности, које се звало „Католички Круг” („Католикс Kör”) настали су 1909. године. Временом се насеље развијало, а богатио се и културни живот мађарског становништва. Данас културну баштину негују и чувају чланови КУД „Петефи Шандор”.
С. Аничић Илић