Сламарица је превазиђена КО ИМА ПАРА, НЕКА УЛАЖЕ У ЗЛАТО Ево колико злата ИМАЈУ СРБИ

Иако се сума од 2.135 долара по унци почетком месеца кратко задржала на тржишту, стручњаци сматрају да је она сигнал поверења институционалних и приватних инвеститора у злато у време великих друштвених турбуленција и криза. Трговци златом у нашој земљи сведоче да је тражња за жутим металом и код нас све већа.

Пре последњег пораста, највише цене злата икада биле су око 2.074 долара по унци 2020. године уочи пандемије ковида и лане када је почео рат у Украјини.

Познати амерички инвестициони фонд Голдман Сакс процењује да овај пораст није пролазна ствар, да ће цена злата у предстојећој години остати стабилна и кретати се око 2.050 долара по унци.

Према речима професора др Исмаила Мусабеговића са Београдске банкарске академије, нови вртоглави скок и овога пута догодио се под утицајем рата у Израелу и глобалне неизвесности. Самим тим и потребе грађана да се осигурају.

- Правило је да у кризи злато достиже највећу цену. Заправо поскупљења на берзи увек су показатељ да нешто не ваља у свету. Тако је и овај последњи пик изазван сукобом у области Газе - каже професор Мусабеговић. - Инвеститори широм света верују у злато као најстабилнију активу која их штити од инфлације и несигурности. Старо је правило да злато мења цену, али не и вредност. Као што је пре стотину година нови “фордов” ауто коштао као пола килограма овог племенитог метала, тако је и данас, без обзира на цену од пар стотина долара 1900-тих и данашњу, готово 100 пута већу. 

Франц Јозеф данас кошта 55 пута више него пре пола века

Да све више житеља Србије купује златнике, плочице, полуге потврђује и Драго Матовић из “Тавекс Zlato&Srеbro” водеће светске компаније која се бави инвестиционим златом.

- Тренутно је велика потражња за златом. Убедљиво најпознатији и најтраженији производ од инвестиционог злата у Србији је аустријски дукат Франц Јозеф. Ова кованица, као симбол некадашњег престижа Аустроугарске монархије производи се са идентичним дизајном још од 1872. године. Купује се традиционално као поклон за важне догађаје, али и као штедња. Продајемо га у две величине - од једног дуката, који у себи садржи 3,44 грама чистог злата и кошта око 27.000 динара, док већи садржи 13,77 грама злата и кошта око 108.000 динара. Тренутно златна “полуга” тј. плочица од једног грама кошта око 8.500 динара.

Док је грам злата на међународном тржишту, 2019. године коштао око 40, данас је око 65 долара. Почетком 1970. био је свега 3 долара, а у протекле 52 године цена злата је порасла за чак 5.500 одсто.

Како наш саговорник додаје, тога су све више свесни и житељи Србије, па примењују правило да бар трећину вишка новца “претопе” у овај племенити метал.

- Сведоци смо да последњих година новац у готово свим валутама губи вредност. Све је више оних који посежу да осигурају своју имовину, ма колика она била, куповином злата. Фирме које пак продају инвестиционо злато, нуде мале комаде који могу лако да се уновче када затреба – додаје проф. Мусабеговић.

Истраживање Светског савета за злато показује да је укупна светска производња злата већа за око 6 процената у поређењу са прошлом годином.

Према последњем податку нашег Министарства трговине, које издаје дозволе увозницима злата, у последњих неколико година приметан је тренд повећања броја предузећа у Србији које се баве увозом инвестиционог злата у облику плочица и полуга, као и броја захтева за увоз, али и тражене количине злата. Расту и увоз и тражња.

И. Р.