ПОПУЛАРНОСТ УМЕ ДА БУДЕ ОКРУТНА! Глумац Милош Петровић Тројпец открива другу страну славе, а ево шта каже о филму о Аци Лукасу
У филму „Покидан” који је снимљем по мотивима живота Аце Лукаса, једну од главних улога тумачи глумац Милош Петровић Тројпец, који је дочарао Столета, најбољег пријатеља главног јунаке - Пеђе Ковача.
Овај јунак један је од светлих тачака времена у којем је радња смештена и неко ко искрено саветује свог пријатеља у походу на естрадни трон. Како глумац истиче у интервјуу за наш лист, осим колега за које је знао да ће поред њега играти, та доброта његовог лика, била је један од главних мотива да прихвати позив да се нађе на листи глумаца филма.
– Увидео сам да је то један добар, искрен и поштен пријатељ, емотивац и да има све одлике карактера лика које нисам имао често прилику да играм на филму или у серијама. Углавном су то били негативци, баш све контра од онога што сам навео. У последње време, ето, и добијам све више тих таквих улога. Сложио бих се са вама да је Столе, лик којег тумачим, једна од светлијих тачака у целом филму. Тај лик говори и о правом пријатељству, којег, нажалост нема толико често у људским односима у времену у којем живимо – каже на почетку разговора за „Дневников” ТВ магазин Милош Петровић Тројпец.
Како вам се уопште допала идеја да се ради филм по мотивима живота човека којег сви препознајемо и са којим „живимо”?
– Занимљива је то идеја, а мислим да се до сада и није радио филм о живом уметнику, певачу, музичару. Све које сам ја гледао, а који говоре о животима музичара, што страних, што наших, нису направљени за њиховог живота. Драго ми је што је Аца то доживео и што је успео да оствари идеју и што се заложио за овај пројекат и на крају добио за живота филм и серију, што мислим да свакако његов живот заслужује.
Да ли је можда већи изазов то како ће сад публика одреаговати на причу филма управо због тог аспекта препознавања главног јунака и његове каријере?
– Колега Младен Совиљ и редитељка Сузана Пурковић су и те како учествовали у изради сценарија, а после и у монтажи. Сузана је сјајно то режирала, а Младен одлично одиграо водећу ролу, али, у сваком случају, ми смо се сви трудили да овај филм покаже и оно нешто што није баш очигледно из живота Аце Лукаса. Самим тим што је описан и рађен по мотивима из књиге која говори о његовом животу, се ни главни јунак не зове Аца Лукас, већ Пеђа Ковач. Нисмо били толико фокусирани на то да ово буду пресликане личности и ситуације из живота и књиге. Имали смо слободу у креацији ситуација и ликова. Конкретно, човек којег ја играм - кум Аце Лукаса је и даље жив, али апсолутно нисам имао жељу да га „скидам”, то није његова имитација, већ је тај лик провучен кроз моју личност, енергију и карактер.
Шта бисте рекли да је најважнија порука филма „Покидан”?
– Најважније је то да гледаоци уоче да та популарност и слава имају јак утицај на човека, његову породицу, пријатеље и њихове односе. Мислим да ће гледаоци моћи да имају увид да то и није баш тако лагана и лепа ствар. Чешће то уме да буде окрутно, напорно, да човека доведе до тога да се одлучује између битних ствари. То су све изазови које носи популарност. То смо покушали да приближимо гледаоцима.
Каква је емотивна изолација потребна да се догоди у вашој личности и природи да бисте дочарали нешто што је мрачно и што вам можда није толико блиско, а чешће сте играли негативце?
– Сви ми имамо у себи најмрачније и најсветлије боје. Имамо и светло и мрак у себи. Мој посао је такав да копам по својој личности, а човек у себи има свега, па ако још има и неко животно искуство онда је то велика збирка карактера, односа и понашања. То копање по себи и истраживање зна да буде напорно и болно и кад завршите неки процес онда некада не можете да верујете да је то изашло из вас. Заправо се своди на то копање из меморије и извлачење ситуација, кроз живот и ликове. Покупи се штошта из разних ситуација у односу на то колика је слобода дозвољена мени као аутору у креирању неког лика.
Да ли је у том копању лакше ући или изаћи из нечијих ципела и енергије?
– Дефинитивно се теже излази, али то важи, по мом мишљењу, искључиво за улоге у позоришту. Филмске улоге ми до сада нису задале толико изазова и увукле ме толико дубоко у то копање да ми је било тешко да изађем. Друга ствар, технике играња пред камером и на сцени су потпуно другачије, тако да је и процес рада апсолутно другачији. Рад у позоришту захтева минимум двомесечног копања по себи свакога дана по шест плус сати, а спремање филмске улоге то апсолутно не подразумева. Више је до вас и тога колико времена имате на располагању да употребите за то. И сама игра вас држи константно у неком лику и доста је теже изаћи из њега. На филму се често стаје са снимањем па се испадне из тог лика и онда немате континуитет боравка у неком другом. Прво што ми пада на памет је представа „Трамвај звани жеља” и Стенли Ковалски којег и дан-данас играм. После те представе ме обузме та нека енергија и нервоза Стенлијева која уђе у мене па ми треба доста сати да се смирим и да заспим. То је једна енергија и адреналин велики, па треба доста да се спусти да би човек могао да заспи и функционише.
Живот није хепиенд
Милош Петровић Тројпец почетком године играо је у филму „Индиго кристал” који и данас живи на фестивалима и који је побрао добре критике у јавности. Како каже, цела екипа надала се великом успеху овог филма и драго му је што су успели да допру до младих.
– Успели смо у томе да тај филм има не једну него више поука, које се могу извући и да он представља атмосферу одрастања у лошем окружењу на најпластичнији могући начин, притом да не заварава гледалиште тиме да на крају све буде сјајно и да сви живимо срећно до краја живота, јер то тако не бива у животу. То може једино на филму да буде. Има срећника који могу да оповргну ову моју тврдњу – истиче Тројпец и додаје да му је драго што овај филм не проговара афирмативно о кримималу и наркотицима. – Осим тога, ми смо 2023. године направили црно-бели филм. Комерцијални моменат ту апсолутно не постоји. Одушевљен сам што смо апсолутно пропраћени и што је то филм који има публику с обзиром на концепт који је имао.
Чекамо трећу сезону серије „У клинчу”, шта смемо да откријемо о Тадији којег играте, а који даје важну поруку клинцима који прате ту причу?
– Јесте, то ми је била битна ставка јер тај лик шаље неке лепе поруке. Чини ми се да је старомодан, има неко васпитање, чији сам и ја део, а које не постоји данас међу млађим нараштајима. Тадија је на граници између пост-комунистичког васпитања и новопеченог, који прати данашње време. Не могу да откривам много о трећој сезони, нећете ми замерити на томе, али могу само да кажем да ће бити неочекиваних дешавања када је Тадија у питању. То чак ни ја нисам очекивао пре него што сам прочитао сценарио за трећу сезону. Не знамо још увек када стиже пред гледаоце, надам се почетком следеће године.
Чекамо трећу сезону серије „У клинчу”, шта смемо да откријемо о Тадији којег играте, а који даје важну поруку клинцима који прате ту причу?
– Јесте, то ми је била битна ставка јер тај лик шаље неке лепе поруке. Чини ми се да је старомодан, има неко васпитање, чији сам и ја део, а које не постоји данас међу млађим нараштајима. Тадија је на граници између пост-комунистичког васпитања и новопеченог, који прати данашње време. Не могу да откривам много о трећој сезони, нећете ми замерити на томе, али могу само да кажем да ће бити неочекиваних дешавања када је Тадија у питању. То чак ни ја нисам очекивао пре него што сам прочитао сценарио за трећу сезону. Не знамо још увек када стиже пред гледаоце, надам се почетком следеће године.
Сада, када смо вас упознали и у неким лепшим бојама на филму и телевизији, шта је то што би Тројпец волео да заигра?
– Дефинитивно прижељкујем себи комедију и главну улогу на филму или серији.
Владимир Бијелић
