СРАМНО БОГОСЛУЖЕЊЕ ХРВАТСКОГ НАДБИСКУПА У СРЕД СУБОТИЦЕ: Блажени Алојзије Степинац оставио је светли пример верног пастира (ВИДЕО)
Обраћање монсињора др Дражена Кутлеше, загребачког надбискупа и метрополита, у суботу у катедрали свете Терезије Авилске, у Суботици, мало је рећи скандалозно, величајући Алојзија Степинца, озлоглашеног хрватског надбискупа у време НДХ током Другог светског рата и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.
Како су пренели локлани медији у Суботици, хрватски надбискуп се појавио на служби устоличења суботичког бискупа монсињора Ференца Фазекаша. Ево како је Кутлеша у свом обраћању говорио о Степинцу, називајући га блаженим и верним пастиром.
-Устрајност, у верности Јеванђеља понекад тражи да напустимо своје сигурне луке, зону комфора, ризикујемо своје заслуге и углед, репутацију и очекивања мудраца овога света. Али, ваља се сетити Исусових речи: "Ко хоће да спасе свој живот- изгубиће га; а ко изгуби свој живот мене ради- наћи ће га". У томе нам је блажени Алојзије Степинац, оставио светли пример верног пастира- рекао је монсињор Кутлеша током јучерашњег ређења Фазекаша за суботичког надбискупа.
Подсећамо, Алојзије Степинац био је надбискуп загребачки у време НДХ, од 1941. до 1945. године. Јавно је говорио да постоје "сумње у могућност заједничког живота Срба и Хрвата у једној држави", имао је бројне оптужбе на рачун Српске православне цркве и истакнутих појединаца из њених редова. Након завршетка Другог светског рата осуђен је на затворску казну, а нека од дела за које му се судило су покатоличење Срба (у свом писму папи 1943. године истиче да је покатоличено 240.000 Срба), дизање усташког морала и политичку сарадњу са непријатељем.
Степинац се диже на култ свеца доласком Фрање Туђмана 1990. на власт у Хрватској, а 1998. године папа Јован Павле II прогласио га је за "блаженика", што је први корак ка проглашењу за свеца. Међутим, овој одлуци успротивила се СПЦ и држава Србија. Папа Фрањо је поступак канонизације обуставио 2015. године, а истовремено је формирана комисија СПЦ, Хрватске католичке цркве, која би уз посредовање Ватикана требало да утврди чињенице о животу и делу Степинца, који се сматра одговорним за многе жртве Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату.
