ЂУРЂЕВ: Здрава и безбедна исхрана као српски државни приоритет

 - Српска војска је одмах после турско-српских ратова – почела да производи таин, војни хлеб. Он је био здрав и храњив. Његови састојци су: 70 одсто раженог брашна, 30 одсто белог брашна и све се то замеси са већ квасним тестом, које се зове комита. Прича се да је успеху српске војске у Церској бици допринела и специфична исхрана: таин у комбинацији са јачим, сланијим сиром (пуним беланчевина које доприносе покретљивости), уз лук, паприку и пасуљ (обилују инсулином). Тада су и суве шљиве подељене војницима. Енергетска вредност сувог воћа је висока, а хлеб са сувим шљивама се и данас налази на менију војске у ванредним условима - наводи Ђурђев.

 - Одбацивање традиционалног начина живота и исхране, једно је од највећих зала савремене цивилизације. Колико је већа стабилност духа и здравље тела када човек ради оно што су радили његови преци сигурно може да објасни сваки психолог. А о храни да не говоримо. Срби су некада, само по православном календару, имали преко 150 дана поста годишње, зато су били здравији - поручио је Ђурђев. -

Брига  о исхрани становништва, како у погледу количине тако и квалитета и цене је остала једна од најбитнијих фунција државе.  Грађани Србије заслужили су да као и сви Европљани, буду детаљно информисани о саставу, пореклу  и трајности прехрамбених производа које користе у својој исхрани и од којих им зависи здравље и квалитет живота.

„Зато нам је драго што су надлежни у држави прихватили предлог Српске лиге и почели са примењивањем Правилника о декларисању хране захваљујући коме ће потрошачи бити заштићени од могућих превара произвођача и трговинских ланаца, али и сигурни у квалитет хране коју конзумирају“, саопштио је Ђурђев.

- Поражавајућа је да се, у Србији која је некада била препознатљива по доброј пшеници, једе неквалитетан хлеб и да је због велике потрошње ове намирнице која износи 90 килограма годишње по становнику, угрожено здравље компелтне нације. Подсећам да до 2018. године пшеница није разврставана по квалитету и да откупна цена пшенице за људска употребу није била већа од оне за другу сврху, због чега сељаци нису имали мотив да сеју висококвалитетне сорте, него су се опредељивали за оне нижег квалитета, што је у старту утицало да квалитет хлеба буде лошији у поређењу са земљама ЕУ, где то правило постоји. Сортирањем пшенице и редовним контролама може се променити постојећа ситуација и побољшати квалитет хлеба у Србији, о чему сведочи и пример из Русије, у којој је у последњих пет година, смањен на мање од два проценат узорка хлеба који не испуњава задате стандарде- - навео је Ђурђев.

Српска лига покренула је иницијативу да се у Србији уведе редовна контрола квалитета хлеба, да бисмо на време спречили коришћење лоше пшенице, штетних састојака и адитива у његовој производњи и имали јасну слику о исправности хлеба.

Захваљујући иницијативи и напору Александра Вучић, председника Србије, да се уведе ред у прехранбеној индустрији Влада Србије усвојила је правилник који предвиђа, да се само висококвалитетно зрно пшенице може користити за људску исхрану, због чињенице да се на српском тржишту до сада није правила селекција рода за производњу брашна.

У том правцу председник Вучић је донео добру стратешку одлуку да додели Институту за ратарство и повртарство из Новог Сада статус од Националног значаја чиме се препознаје његов витални значај, спречава приватизација и обезбеђује државно власништво.

Допринос опредељењу пољопривредника да се у наредном периоду одлуче за узгајање аутохтоних и квалитетних сорти житарица, воћа и поврћа, свако је дала и акција „500 задруга у 500 села” коју спроводи министар Кркобабић, којом се задругарима омогућава да, уз помоћ бесповратних средстава, унапреде сортну базу а самим тим обезбеде и квалитетнију храну .

Држава Србија поседује не само право, већ  и обавезу да демонстрира сопствени ауторитет и по питању цене, односно количине хране намењене свим сегментима становништва.

Колико на националну безбедност посредно утиче и квалитет животних намирница подсећа нас и време када је наша војска почела да производи војни хлеб. Неспорно је да је тај хлеб, који је конзумирао војник у Првом светском рату, обезбеђивао довољну енергетску вредност да српски војник победи надмоћнијег непријатеља, поручио је Ђурђев.