ОВО ЈЕ ПРСТЕН КОЈИ ЈЕ ГАВРИЛО ПРИНЦИП ДАО СЕСТРИ Олга: "Бака је оставила аманет, нико НЕ СМЕ ДА ГА НОСИ, ево и зашто"

Уз прстен чува Олга и марамицу коју је Гаврило поклонио својој сестри Перси. За Дан примирја, којим славимо 105 лета од краја Великог рата, на чијем почетку званични повод беше баш Гаврило Принцип, Олга излази из "илегале" и с поносом показује шта чува од чувеног деде.

Касно је по подне, једне недеље у октобру. Мрак се већ полако спушта. Уз кафу и домаћу штрудлу, ону давно заборављену, разговарамо у стану Олгине куме. Али најпре Олга инсистира да видим изводе из матичних књига. Црно на бело да је од Принципа.

Персида Принцип била је ћерка Илије Принципа, Гавриловог рођеног стрица. У књизи умрлих пише да је рођена 10. јула 1896. у Босанском Грахову.

- Бака је заправо рођена на Петровдан (12. јула) 1896. Све се, иначе, Принципима дешавало на празнике. И сам Гаврило је рођен на велики празник - Сабор архангела Гаврила, а и на велики празник Видовдан 1914. убио је аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију - каже Олга, те вели да о прадеди Илији не зна много, осим да је био жандар.

Бака, којој је удато презиме било Матић, имала је, вели наша саговорница, сестру Олгу, по којој је и наша Олга добила име, и браћу Богдана - живео је у Сарајеву и иза себе оставио троје деце - и Вукосава, који је погинуо у четницима на Полачи борећи се за војводу Ђујића. Родила је Персида Милорада, Косару и Љубинку, Олгину мајку. А у Шапцу је данас и Вишња Матић, Милорадова ћерка.

Пошто ме увери да је од Принципа, вади Олга из торбе црвену, на ромбове шарану плетену торбицу. И из ње прстен и марамицу. Већ и на први поглед види се да, с једне стране већ напукао, прстен баштини време и историју. У средини две рупице, ту су некада стајали рубини. А са стране по једно исковано срце. Марамица је с везом, и покојом рупицом, време је ипак учинило своје. Некад је била бела, али како деценијама, кроз два века, није опрана, баш из поштовања и сећања на њиховог Гавра, пожутела је.

- Торбицу је бака Перса радила када је имала 12 година. А прстен деценијама стоји на истом месту, у црној кутијици, којој иначе поклопац лако спада, па у кожном коферу нана Олгином. Када је тачно баки њен Гавро поклонио прстен и одакле му, не знам. Старији Гаврилов брат Јово био је трговац, те је могуће да га је од њега узео. Бака је била ближа с Гаврилом него с рођеним братом. Увек је говорила: "Мој Гавро." Али је била и верник. Пошто је њен Гавро починио смртни грех и убио двоје људи, никоме није дозвољавала да носи овај прстен. Бојала се да није проклет. Увек је он био њен Гавро, али је говорила да је убио човека. Имала сам 12 година кад је бака умрла, али сам осећала да му је дубоко у души то ипак опростила. Међутим, наглас никад није изговорила - казује Олга и додаје:

- И моја амбивалентност према Сарајевском атентату потиче из тога. Али незахвално је причати из ове позиције, а и немогуће је пројектовати то доба. Дивим му се због храбрости и одлучности да стане иза свог дела. Био је спреман да поднесе све санкције. Кад поредим данашње двадесетогодишњаке, па и себе у 20 година, чини ми се да ретко ко има такво размишљање и храброст. Поносна сам што сам Принцип, импонује ми што сам потомак некога ко је променио ток историје. Иако свако ко иоле укључи мозак зна да он није узрок него повод.

ОТЕРАЛА МУЖА НАКОН ПРВЕ БРАЧНЕ НОЋИ

Нана Олга, која је рођена 1900, вели, била је по свему необична те јој је драго што носи њено име.

- Носила је тај пркос Принципа, који нису сви имали. Њено проклетство је било млад дух који у телу стари. Била је виши поштански службеник у Сарајеву, а мужа је отерала после прве брачне ноћи. Никад се више није удавала, није имала децу. Чувам бројне њене слике, па и ову из 1928, где је на маскенбалу била у панталонама и потписана као гроф Принцип - каже Олга, која је ипак срећно удата већ три деценије.

Стављам прстен. Да није пукао, био би ми баш по мери.

- Е, сад ће те стићи проклетство Принципа - смеје се Олга.

Требало је још нешто Гавро да остави својој сеји Персиди. Није стигао да пошаље. Дописници се испречио атентат, након ког је и нађена код Принципа. Адресирана беше "Госпођици Перси Принциповој, Арежинбријег, Босна, виа Далмација". Само овај Бријег и Далмација написани латиницом, све остало ћирилицом. У горњем десном углу цар Фрањо Јосиф, на маркици.

"Ево ме у Сарајеву, добио сам место у Српској централној библиотеци. Овде ћу остати до септембра па ћу онда ићи да полажем матуру у Београду. Хтео сам доћи кући, али сам се напослетку задржао, не знам шта бих тамо радио. Поздрав свима, љуби те твој брацо Гавро", написао је Гаврило и са стране додао: "Поздравља вас Н. Васић".

Оригинал је у Архиву БиХ, у Олге гледамо фотографију. Жао је било Перси што карта није стигла до ње. Али још жалије што јој, вели Олга, историчар Владимир Дедијер, у књизи "Сарајево 1914", цитирајући неког Руса, неправду начини. Описао је Дедијер један од последњих сусрета брата и сестре, тврдећи да се она тада забављала с аустријским официром Најмером.

- Пише Дедијер како јој је Гаврило рекао: "Немој, сејо, са Швабом. Са Хрватом можеш слободно." Бака је била бесна, хтела је и да тужи Дедијера, али је одустала. Где ће она у оној Југославији против чувеног Дедијера. Јесте јој се тај Најмер удварао, кроз маглу се сећам и да је постојала нека разгледница коју јој је послао, али бака се никад није забављала с њим - прича Олга, па кроз смех додаје:

- Кад сам хтела баку да насекирам и изнервирам, звала сам је Најмерова или претила да ћу издувати нос у марамицу.

До 1942, како вели Олга, бака је живела у Сарајеву, када су јој усташе дале 24 сата да напусти град. С породицом долазе у Шабац, где је живео и др Никола Милановић, Гаврилов друг код кога је наводно преспавао уочи атентата, и који им се нашао.

- Никад се више није вратила у Сарајево, а живела је све до 1977 - прича Олга.

И баш зато што јој у венама тече крв Принципа и због свих прошли, али и свих будућих Принципа, па и своје јединице Катарине, Олга сада жели само једно - да у Сарајеву објави књигу! Штиво из струке, јер она је клинички психолог у шабачкој болници, а и преко свог удружења Центар Nanna бори се за жртве насиља.

- Коаутор сам књиге с девојком која је с непуних 16 преживела инцест с оцем. У преговорима смо са издавачем, треба да се преведе на босански. Мој мотив је да потомак Принципа наоружан књигом дође у Сарајеву...

УРМАШИЦЕ ПЕРСИДЕ ПРИНЦИП

Олга воли да кува, а урмашице Персиде Принцип, како их је назвала, јединствене су - фине, узане, морају да преноће, а у њих иде баш 525 грама брашна, ни грам мање ни грам више, јер је Перса била прецизна!

Састојци:

250 г маслаца

125 г маргарина

2 дл киселе павлаке минус једна кашика

3 жуманцета

525 г брашна

Сируп:

750 г шећера

6 дл воде

1 лимун

2 кесице ванилин шећера

Припрема:

Ставите у ванглу размекшан маслац, маргарин, павлаку и жуманца. Павлаку никако целу, одвадите једну кашику. Рукама добро измесите масноћу са жуманцима, да не буде грудвица. Додајте брашно и направите тесто, па од њега лоптице. Окрените ренде на страну са оштрим ромбовима и лоптицу благо спљескајте дланом, па крајеве савијте на унутра. Ређајте на сув плех урмашице тик једну уз другу. Од ове мере ћете добити 40-44 урмашице.

Ставите их у хладну рерну, укључите је на 200° Ц, а истог тренутка укључите и ринглу на којој ћете припремити сируп. Помешајте воду са шећером у шерпи. Укључите на јачу температуру и мешајте да се шећер добро раствори. Када проври, смањите температуру, а пред крај кувања додајте сок од половине лимуна. Другу половину лимуна исеците на колутове. Убаците их, као и ванилин шећер. Кувајте сируп 20-25 минута, колико је потребно и урмашицама да се испеку. Извадите их када су тек благо румене. Врео сируп прелијте преко тек извађених урмашица. Покријте плех дебљим столњаком и ушушкајте га. Урмашице не вадите до сутрадан, јер ће тако упити сируп.

Курир/Јелена С. Спасић