ПРОПАЛИ СТУДЕНТИ И НЕОСТВАРЕНИ ЉУДИ БИ ДА ВОДЕ ДРЖАВУ Деценијама не могу да помогну себи, а хоће да управљају Србијом
Парадоксална ситуација се дешава на политичком небу Србије. На власт желе да дођу људи који сопствене животе деценијама нису могли да уреде, али свакодневно убеђују народ да ће они Србију и град Београд учинити бољим и лепшим за живот.
На основу информација од јавног значаја утврђено је да је кандидат Ђиласове про-Нато опозиције за премијера Србије, Радомир Лазовић из покрета Не давимо Београд уписао Пољопривредни факултет Универзитета у Београду школске 1999/2000 године. Потенцијални први човек српске владе је до данас, за 24 године, положио свега 8 испита, са просечном оценом 7,13.
Поставља се основно питање, како ће Радомир Лазовић одлучивати о виталним интересима Републике Србије када није имао капацитета да води рачуна о својој породици и свом образовању. Стан је наследио од родитеља, први радни однос је засновао у Скупштини Републике Србије 2023.године, а грађане Србије убеђује да ће моћи да се стара о економији, животној средини, буџету, и спољној политици.
Оно што се може приметит, Лазовић по свим критеријумима испуњава стандарде про-Нато, лево-либералне политичке опције. Реч је о човеку који паразитира већ деценију на разним пројектима НВО, заступа популистичке теме везане за животну средину иако нема никакве стручне компетенције да се бави тим темама и оно што је најбитније, залаже се за независно Косово и сматра да је у Сребреници почињен геноцид и као такав је идеалан за Ђиласовог кандидата.
Такође, још један стручњак се појављује у лику и делу популарног Александра Јовановића Ћуте.
Ћута је у једној ствари победио Лазовића. Он је за разлику од Лазовића, студије на Факултету драмских уметности уписао 1985. године на групи за Организацију сценских и културно-уметничких делатности и до данас је положио 12 испита са просечном оценом 6,91. За 38 година, за Ћуту и више него добро.
Оно што је поражавајуће, јесте да се Ћута лажно представља као продуцент, што представља кривично дело.
Оно што је заједничко за ове политичке актере јесте паразитирање преко НВО сектора, неспособност уређења сопственог живота, али истовремена жеља за влашћу и жеља да свим грађанима уређују живот и намећу сопствене вредности и правила понашања.
(nsuzivo.rs)