ТАНДЕМИ НА ЕКРАНУ У ЖИВОТУ НИСУ МОГЛИ ДА СЕ СМИСЛЕ Један пар НИЈЕ РАЗГОВАРАО 30 ГОДИНА
Неретко се дешавало да легендарни глумачки парови са екрана у стварности нису ни приближно ономе што на филму видимо.
Често се дешавало да глумци након снимања јавно испричају детаље сукоба са колегама, док се неки никада нису јавно оглашавали о овим темама, али је неко са сета то поделио са јавношћу.
Глумац Бора Тодоровић и глумица Јелисавета Сека Саблић наводно нису разговарали 30 година због нечега што се догодило на снимању култног филма „Маратонци трче почасни круг“. Како наводе медији, у глумачким круговима се, наводно, прича да се Бора „препустио ситуацији“ и допустио себи нешто што није било предвиђено сценаријем.
То је наљутило Секу да чак, у први мах, није желела да настави снимање. Она је вриштала и вређала Тодоровића, док су редитељ и остали на сету остали затечени, јер нико није тачно видео шта се десило. Бора је покушао да се извини, али Сека је остала непоколебљива. Помирили су се тридесет година касније, када су одлучили да закопају ратне секире, о чему је Сека својевремено причала за домаће медије.
„Најтеже ми је пало када ме је Борин син Жика питао да ли је истина да сам због тога била љута на његовог оца. Одговорила сам му да се на Бору никада нисам наљутила. Напротив, нас двоје смо баш били блиски. Једно време смо се заједно са Гагом Николићем заједно проводили на броду на Сави. Нормално је да се током живота људи у неком тренутку мало раздвоје и да свако оде на своју страну, због породице, посла или чега већ. То се десило и са мном и Бором, али никада нисмо били у свађи“, испричала је својевремено Сека Саблић.
Камионџије на екран из доказивања
Павле Вуисић и Миодраг Петровић Чкаља прославили су се улогама Паје и Јарета у серијалу „Камионџије“. Ипак, мало је познато да се ова два глумца приватно нису слагали. Вуисићева супруга Мирјана једном приликом је открила разлог због кога се њих двојица нису подносили.
„Чкаља је имао пренаглашену глуму која је Павлу сметала и због које је кључао. Чкаља је био стопостотни глумац и до крајњих граница је ишао у својој глуми, док Павле уопште није био глумац. Знао је да каже: ‘Ја се испред камере само понашам’. И истина је, целог живота се понашао и глумио природно. Мој супруг је ту улогу прихватио само да би публика видела разлику између њих двојице, односно да покаже како треба да се глуми“, испричала је једном приликом Мирјана.
Како је публика одмах заволела „Камионџије“, очекиван је био и наставак, али Павле није имао намеру да снима „Камионџије опет возе“.
„У првом моменту није било шансе да заједно са Чкаљом поново стане испред камере. Убеђивали су га годину дана. На крају је пресудио хонорар. У том тренутку смо почели да градимо неко имање. Премерио је плац и израчунао да ће ограда коштати 110.000 динара, тражио је тај износ за хонорар. Продуценти су полудели јер је максимални хонорар за главне глумце тада износио 12.000 динара и није постојала законска могућност да му дају више. Само је одмахнуо руком. Онда су пронашли начин да направе видео-касете које ће се продавати гастарбајтерима и осигурали му тражени новац“, објаснила је Мирјана.
Иако се нису слагали, глумци су се веома поштовали.
„Затражио је да и Чкаљи подигну хонорар бар на 50 хиљада динара. Пристали су и на то и тако је снимљен наставак ‘Камионџија’.“
Сукобили се око политике
Борис Дворник и Велимир Бата Живојиновић упознали су се веома млади. Спојио их је посао, а прославили су се улогама у филмовима „Мост“, „Битка на Неретви“ и „Сутјеска“. Сви који су их знали говорили су да је то пријатељство посебно, али као и многа друга, оно није успело да издржи сву трагедију и мржњу засејану ратовима.
До сукоба између њих двојице дошло је из политичких разлога.
Сукоб између њих постао је јаван када је хрватски глумац упутио отворено писмо Живојиновићу у Слободној Далмацији и на ХРТ-у, у којем је подсетио на њихово пријатељство и згрозио се што је Живојиновић стао на страну Милошевића.
„Снимали смо и поубијали Немаца више него Друга далматинска. Тукли смо се на свим теренима у овој нашој земљи. Људи су нас волили, поштовали, били смо тандем за узор старима и младима. Сити се Бријуна, Бато, и покојнога Тита. Више од свих нас глумаца био си његов гост. Чак си с њиме био на ти, ја мислим. Нитко од нас није га тако добро познавао као ти, а чини ми се да никога од нас глумаца није тако волио као тебе. Сад си га наједном окривио за страдање Срба… Таквим поступцима пљујеш сам себи у лице“, написао је Дворник у чувеном писму.
Први пут након рата Дворник и Живојиновић су се чули 2004. године преко телефона. Њихово велико јавно помирење догодило се 2006. Године, када је Дворник из студија сплитског дописништва разговарао са Живојновићем, који је у болници у Београду чекао на операцију срца.
Само годину дана након помирења, пријатељство је поново пукло.
Дворник је први преминуо, те му Бата није отишао на сахрану, уз образложење да се “и те 2008. године у Хрватској и даље Србима буше гуме“. Велимир Бата Живојиновић преминуо је 2016. године.
Nova.rs