Млади Панчевац Марко Милановић успешан у шаху и стоном тенису: Два пута поплочана медаљама
Од давнина су ови простори познати као расадници изузетних талената у многим областима, па тако и у шаху.
Све чешће се радујемо читајући о успесима српских шахиста, што показује да се шах вратио у Србију на велика врата. Сама чињеница да је постао трећи најмасовнији спорт у земљи сведочи о томе. Међутим, права је реткост да нас исти човек обрадује својим резултатима у два различита спорта! Млади ФИДЕ мајстор Марко Милановић из Панчева је у томе успео, и то у два ни мало слична спорта – у шаху, и у стоном тенису.
Петнаестогодишњи Панчевац је актуелни шампион Србије у конкуренцији дублова у стоном тенису, вицешампион у синглу, а пар недеља касније је освојио златну медаљу у убрзаном шаху, сребро у брзопотезном, те бронзу у класичном шаху на кадетском Првенству Србије које је одржано пролетос у Новом Саду.
У богатој ризници, која броји преко 400 одличја, Марко има и признања са међународних такмичења у оба спорта. Један од најсвежијих успеха му је освајање златних медаља у шаху и у стоном тенису на Спортским играма у Сплиту (Хрватска), где је био први који је у 27 година дугој историји најмасовнијег спортског такмичења у региону представљао једну земљу у два спорта, а камоли победио у оба!
Колики је то успех показује и пут који је Марко морао да пређе само да би се нашао на међународном финалу. Наиме, након неколико кругова такмичења Милановић је постао првак Спортских игара Србије у оба спорта.
На недавно завршеном турниру у оквиру Шампионата Европе у стоном тенису је дошао до бронзане медаље. Марко годинама игра и шаховске лиге Војводине за Шаховски клуб Светозар Глигорић из Панчева, и то на првој табли, где ређа победе. При том, треба истаћи и то да је он један од најмлађих ФИДЕ мајстора у Србији.
И поред честих путовања због учешћа на турнирима, Марко је носилац школске Вукове дипломе, чиме доказује да се уз напоран рад, труд и добру организацију све може постићи. Ипак, да би се одржали не само Маркови, већ резултати свих талентованих шахиста и шахисткиња у Србији, потребна је максимална помоћ, јер често безрезервна подршка породице, која се никада не треба доводити у питање, није довољна.
С. Костић