ИЗЛОЖБА "УЗБУДЉИВИ ГРАДОВИ: ПАНЧЕВО, ВРШАЦ, БЕЛА ЦРКВА" Баштина су и детаљи попут кибиц-фенстера
ПАНЧЕВО: Завод за заштиту споменика културе у Панчеву ове године обележава три деценије од како је самостална установа културе надлежна за територију Панчева, Алибунара, Опова, Пландишта, Вршца, Ковина, Ковачице и Беле Цркве.
Завод штити 124 непокретна културна добра, односно, 113 споменика културе, пет археолошких налазишта, уз три знаменита места и три просторно културно-историјске целине. Чувати обележја, препознатљива као симболе културе неког поднебља, која сведоче променама кроз време није лако у инстант веку, но дугогодишњи успешан рад запослених у тој установи културе говори у прилог томе да успевају да одговоре задатку.
Установа поседује све неопходне лиценце и ресурсе за рад, како би могла да делује у области заштите споменичког наслеђа. То подразумева истраживање, израду пројектне документације, рестаураторски и конзерваторски рад и друге активности, а све са циљем подизања културног и економског стандарда заједнице. Град Панчево настоји увек да обезбеди неопходна средства за реализацију бројних пројеката, али и обнову постојећег културног блага. Осим са Градом, та културна установа сарађује са власницима културних добара, кроз проучавање, валоризацију и регистровање, а затим чување и обраду документације. Самим тим даје предлог мера за рад на заштити споменичког наслеђа.
Поводом јубилеја установе припремљена је изложба „Узбудљиви градови: Панчево, Вршац, Бела Црква“, чији су аутори архитекта – конзерватор Димитрије Љ. Маринковић и археолог Јасна Јованов. Поводом изложбе објављен је и луксузни каталог који је уредила Гроздана Миленков, в. д. директора панчевачког Завода. Изложбом су представљени детаљи заштићених целина у три града, па илуструје богатство и различитост градитељског наслеђа у оквиру једног региона. Акценат је стављен на антропоморфну фасадну декорацију, балконе и кибиц-фенстере. У панчевачком Музеју изложба остаје месец дана, а након тога ће такође по месец дана моћи да је види и публика у Вршцу и Белој Цркви.
И. Бакмаз