ПРИЧА О СРПСКОЈ СВЕТОЈ ГОРИ: Ево зашто је баш на њој подигнуто толико манастира, а одговор крије причу пуну ЛЕГЕНДИ и историје!

Легенда каже да је шире подручје Фрушке горе од давнина било богато светилиштима. Кажу да је, током 16. и 17. века на овом простору било више од 35 манастира. До данашњих дана, на простору дужине 50 и ширине 10 километара, сачувано је 17 тих старих светиња због чега је ова војвођанска планина, осим као најстарији национални парк у Србији, 1990. године проглашена и за културно добро од изузетног значаја за Србију, а предложена је и за упис на листу Светске баштине УНЕСКО-а.

Ипак, прича о томе зашто је баш Фрушка гора изабрана као место градње оволиког броја светиња на једном месту највероватније је старија од хришћанства.

- Од како је света и века људи су олтаре/жртвенике градили на узвишењима, а Фрушка гора је дефинитивно једино километрима унаоколо доступно узвишење, те не чуди њена рана сакралност. О томе сведоче и ископине на неколико локалитета - објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Хришћанске цркве су и иначе, по правилу, подизане на местима која су још од раније важила као света. И тако се Фрушка гора “наметнула” као логичан избор.

Још један од разлога због којих је тако много манастира подигнуто на овом месту јесте и чињеница да је Фрушка гора богата природним ресурсима. Манастири су одувек функционисали у спрези са природом. Било им је потребно нешто плодне земље, парче шуме и оно најбитније – извор чисте и питке воде. За то је одличан пример фрушкогорски манастир Јазак, који је изграђен у истоименом селу и познат је и по природној изворској Јазак води.

На овом локалитету налазе се кречњачко-доломитске стене које су старе више стотина милиона година, а које се могу видети и на површини, непосредно у близини манастира. Кроз њих протиче Јазак вода и тим током добија свој изузетан хемијски и минерални састав, који је чини погодном за свакодневну конзумацију.

Део легенди

Многобројне легенде краја наводе да је Фрушка гора била свето место за Србе још у доба Немањића. Сматра се да је краљ Драгутин, у периоду када је владао као “краљ Срема” свој утицај на овим просторима учвршћивао зидањем већег броја манастира, а да су након њега слично поступали и краљ Милутин, цар Душан и кнез Лазар.

Тако је, легенда каже, најстарији манастир на Фрушкој гори – Привину Главу, подигао још у 12. веку неки властелин Прива/Приба. Краљ Драгутин основао је Бешеново, Велику и Малу Ремету, док се манастир Врдник везује за кнеза Лазара.

Ипак, историјска је чињеница да озбиљније монашко насељавање Фрушке горе почиње са породицом Бранковић која после слома српске деспотовине, средином 15. века, добија ове пределе на управу. Деспот Ђурађ је од папе Николе В тада добио дозволу да подигне девет манастира намењених православним свештеницима и верницима.

Бранковићи су, највероватније, неке од њих подигли из темеља, док су неке зидали на развалинама напуштених римокатоличких самостана. Ипак, то су информације које је данас тешко доказати. Највећи број историчара и теолога за најстарији манастир Фрушке горе сматра Крушедол који потиче с почетка XVI века.

- Када говоримо о манастирима, немамо јасних историјских података о њиховом постојању пре прве половине 16. века када се у турским дефтерима помиње већи број српских православних манастира у неколико нахија које су покривале област Фрушке горе. Није тешко закључити да су монаси изабрали ову планину због њене истовремене негостољубивости према пољопривредној култивацији, али и питоме природе и не толико густе шуме - објашњава професор Неђић.

Део историје

Бежећи пред Турцима и носећи са собом свете књиге, иконе и мошти српских светитеља, народ је у деценијама и вековима који су уследили долазио у фрушкогорске манастире и насељавао се уз њих.

- Различит је број манастира који се помињао кроз историју, али постоји тај број од 17 манастира који су имали најдуже трајање и постоје и данас. То су: Кувеждин, Раковац, Бешеново, Шишатовац, Старо Хопово, Ново Хопово, Гргетег, Јазак, Мала Ремета, Крушедол, Привина Глава, Ђипша, Петковица, Врдник, Беочин, Велика Ремета и Фенек који није на самој Фрушкој гори, али се увек убрајао у њене манастире. Поред њих, у најранијим документима помињани су још неки манастири од којих се за четири зна да су сигурно били православни, а то су Буковац, Варосово, Мунтаљ, Стејановци – истиче професор Неђић.

Фрушкогорски манастири су били сабиралишта верника, али и места културе и писмености. У њима су боравиле небројене личности значајне за историју ових простора, али и целог Балкана - Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки, Вук Караџић, Лаза Костић, Ђура Јакшић… Служили су као инспирација песницима – Бранку Радичевићу, Јовану Јовановићу Змају, Милици Стојадиновић Српкињи… На њиховим зидовима и иконостасима свој таленат заувек су оставили уметници - Захарије Орфелин, Јов Василијевич, Павле Симић, Урош Предић, Стеван Алексић…

Нажалост, бурна времена и тешки дани нису мимоишли ни Фрушку гору и њене светиње.

- Нема манастира који није претрпео неки вид разарања, и то у више наврата током бурне историје, тако да је тешко говорити о томе да је негде очувана првобитна црква. Неки манастири рушени су до темеља (као на пример Бешеново), а многи делимично, посебно током Другог светског рата од стране усташа. Ниједна манастирска црква није изашла из тог периода целовита – наглашава професор Неђић.

Срећом, оно што су једни рушили, други су градили. А на Фрушкој гори увек је било верника спремних да обнављају и изнова подижу манастире чувајући тако континуитет духовног живота на “српској Светој гори”.

Део садашњице

Обнова фрушкогорских манастира почела је 1953. године када су кренули радови на цркви и конаку Новог Хопова. Тај подухват траје и данас! Оно што посебно радује вернике јесте чињеница да се старим светињама последњих година придружују и нове цркве.

- Поред поменутих 17 манастира познатих из прошлости, имамо још пет манастира који су обновљени или установљени у новије доба - Савинац, Манђелос, Ваведење, Грабово и Беркасово код Шида. Тако је укупан број активних манастира на Фрушкој Гори данас 21 – каже професор Неђић са Богословије у Сремским Карловцима.

Фрушкогорске светиње последњих година све више посећују и туристи јер су, осим центара духовности, ови манастири и места на којима историја и данас живи. Под њиховим сводовима вечни мир нашли су многи владари, светитељи и црквени оци Србије.

У Крушедолу су остаци моштију Светих Бранковића, гробови патријарха Арсеније ИИИ Чарнојевића и Арсеније ИВ Јовановића Шакабенте. Ту је сахрањена и књегиња Љубица, као и краљ Милан Обреновић. Манастир Врдник чува део моштију кнеза Лазара и Светог Теодора Тирона, као и мошти Свете великомученице Анастасије, а као једна од највећих светиња читаве Фрушке горе, у манастиру Јазак, почивају мошти последњег српског средњовековног цара – Уроша Немањића.

Нека то буде само разлог више да, ако до сада нисте, обавезно ускоро посетите “српску Свету гору”.

(Kurir.rs/Istorijski забавник)