ЗАШТО ЈОВАНКА БРОЗ никад није мењала своју чувену ПУНЂУ: Била је у сукобу са кројачицом, а једну особу је ХТЕЛА ДА БИЈЕ

Иако су о њеном облачењу бринули бројни домаћи и светски креатори, Јованка је једино одбијала да промени фризуру. Разлог тако ригорозном ставу открила је једном приликом и њена лицна кројацица Жужи Јелинек.

- Имала сам једног шнајдера Драгана. Он се у њу заљубио. Она је била тако прекрасна до струка, имала је прекрасна прса, зубе. Њу је било милина гледати. Ја сам јој једино замерила што је увек имала исту фризуру. Једном приликом сам јој рекла: “Другарице Јованка, молим вас промените фризуру, ми жене се морамо стално мењати, јер мушкарци воле да смо сваки час другачије.” А онда је она викнула: “Не! Ја имам моју фризуру на коју сам навикла и нека се мушкарци на мене навикну”. Титу је било јако стало да она буде лепа и увек ми је говорио да за њу шијем најбоље што умем - рекла је једном приликом Жужи.

Јованка Броз била је једна од жена које су обележиле прошли век српске високе моде и елеганције. Стриктно је водила рачуна о томе да у свакој ситуацији буде примерено обучена.

Рецимо, када је са супругом путовала на Далеки исток, није смела да спакује ниједну љубичасту хаљину јер је у Јапану ово царска боја и може да је носи само царица пише.

Јованка је имала одлично држање и била је мајстор детаља. Она је са пратиљама страних државника пила чај, одлазила у музеје и на добротворне приредбе. У сваком тренутку одавала је утисак даме од стила.

Од Индијаца је често добијала и материјале за прављење сарија проткане златом од којих јој је Александар Јоксимовић, најпознатији српски креатор тог времена, шио хаљине западњачког кроја.

Иначе, у августу 1976. догодио се скандал после кога су за Јоваку кола кренула низбрдо. Наиме она је пратила свог супруга на 5. Самиту несврстаних у Коломбу, Шри Ланка, где се догодио инцидент са Титовом масерком Даријаном Грбић који је у својој књизи Јованка Броз-Титова сувладарка, описао Брозов лични лекар (1976-1980) Александар Матуновић.

Јованка је тада, по његовој тврдњи, у налету љубоморе напала младу масерку, а између њих се испречио Тито који је у једном тренутку ошамарио супругу. Јованка је била толико бесна да су се бојали да ће да упуца мужа.

"И ја сам, као и Јованка, био сигуран да је тај шамар био знак дубље емотивне везе између Тита и масерке. То убеђење задржао сам за себе, а Јованку сам настојао да убедим како је Титу до Даријане стало само због тога што она одлично обавља свој посао", навео је Матуновић.

А да су обоје били у праву, постаће јасно убрзо после тога: Јованка више није пратила супруга на међународним путовањима, за разлику од 60 година млађе масерке Даријане (касније и њене сестре Радојке), која је чак и за време Титовог лечења у Љубљани током последњих неколико месеци његовог живота, провела у маршаловој непосредној близини.

"Они су Титу под врат прислањали пиштољ и тражили да се разведе од мене, али он на то није пристао по цену живота. Била сам сметња, пре свега Станету Доланцу, а добрим делом и Николи Љубичићу у намери да преузму сву власт у Југославији скривајући се иза Тита. Говорили су: Лако бисмо ми са Старим, али са Јованком не можемо да изађемо на крај. Доланц је хтео да ме се пошто-пото реши јер сам знала да је био члан Хитлерјугенда и радио за немачку тајну службу", тврдила је Јованка Броз.

Нову 1977. годину ипак су дочекали заједно, у новосадском хотелу Парк, где је забележен и њихов последњи, новогодишњи пољубац. Пола године касније, Јованка се последњи пут појавила у јавности као прва дама, на пријему уприличеном за норвешког премијера. Те јесени стављена је у својеврстан кућни притвор и потпуно изолована од супруга.

Јосип Броз преминуо је 4. маја 1980. године, а дозволу за Јованкино присуство на сахрани политичка врхушка је, по њеној тврдњи, дала тек пошто је Индира Ганди поручила да неће доћи на сахрану уколико не буде присуствовала и Титова удовица.

"Бог ми је дао диван живот поред Тита. Али, колико година ми је било лепо, још више година била сам прогоњена, мучена и злостављана", рекла је Јованка Броз 33 године касније Жарку Јокановићу.

Курир