УМЕТНОСТ САГЛЕДАНА ИЗ СВИХ УГЛОВА О Калеидоскопу културе сви имају само речи хвале
Од самог старта овогодишњег, шестог, Калеидоскопа културе, сви имају само речи хвале. Поред тога што су посетиоци задовољни програмима који им Калеидоскоп културе ове године нуди, своје задовољство не крију ни учесници програма.
Неки су по први пут део Калеидоскопа културе, док се други радо враћају на ову манифестацију било као део програма или само као посетиоци.
Култура је веома важна, она покреће земљу
У недељи извођачке уметности наступио је и светски познати и Греми награђиван џезер Џејсон Мајлс. Он је под ведрим небом на ливади у Дистрикту одржао феноменалан концерт у сусрет прослави педесете годишњице своје каријере.
- Публика је била изванредна. Неких петнаест минута пре почетка концерта било је двадесетак људи у публици. Помислио сам, ок, не занима их ово превише. Али, било је прелепо. Одличан одзив, веома сам срећан што смо дошли овде”, рекао је Мајлс видно узбуђен после концерта. - Програме Калеидоскопа културе нисам успео да посетим, али сам читао о манифестацији. Сматрам да је култура веома важна јер она покреће земљу. То ме брине у Сједињеним Америчким Државама. Губљење културе. Постојало је нешто што нас је све везивало. Покушавао сам да схватим шта је култура. Постоји толико визија. То није место које волим, већ место за које сам везан на неки начин. Када дођем у Европу, све је другачије, као и рецимо у Јапану, другачије је од ваше културе, али САД нису у последње време нашле начин да сједине културу како бисмо се осећали као једна држава. Места која посећујем у Европи одају утисак да су заиста једна држава.
Недеља извођачке уметности Калеидоскопа културе спојила је дечје хорове из Новог Сада и Хирошиме у Јапану. Дечји хор Бајићеви славуји, предвођени Аном Ковачић, угостили су своје пријатеље из Хирошиме и ово пријатељство обележили концертом на Калеидоскопу културе.
- Концепт Калеидоскопа културе има толику ширину да верујем да многи Новосађани деле моје мишљење - сваке године жељно ишчекујем ову недељу када пуним батерије за целу годину. Браво на идеји и континуираној реализацији - рекла је Ана Ковачић.
Диригент хора „Сенда Пан флуте choir” Хиромицу Шимамото из Хирошиме каже да у јапанској уметности и култури постоји много стручњака у својој области, који често не раде руку под руку, те сматра да је веома занимљиво и веома вредно што ових пет уметности које Калеидоскоп културе промовише раде заједно на пројекту. Он истиче да је пројекат веома занимљив и вредан труда.
Недеља примењене уметности била је у знаку познатих графичких дизајнера. Славимир Стојановић Футро је у Културној станици Еђшег одржао мотивационо станд-уп предавање „Шта све човек треба да уради да би уопште”. Њему није први пут да је део Калеидоскопа културе.
- Врло је битно да се овакве манифестације одржавају. То је суштинска потреба овог друштва комплетног јер се стиче утисак да се деценијама већ култура некако држи у другом плану, односно неке друге квалитете за савремено преживљавање, али yaba ако физички преживимо, а дух нам замре. Тако да ово је од много веће важности него што је велики број људи код нас свестан, али начин на који је ово организовано из године у годину и како функционише, то је за мене једна од најбоље осмишљених манифестација и има супер име – Калеидоскоп, имаш осећај да ће увек неки други распоред тих шарених коцкица које се склапају да буде - рекао је Славимир Стојановић Футро.
Недељу примењене уметности Калеидоскопа културе отворио је Горан Еди Тадић чије је предавање „Маке the лого bigger” окупило многе дизајн ентузијасте у Културној станици Руменка.
- Мени који нисам из Новог Сада, цео концепт је звучао врло интересантно и када сам још први пут чуо за њега, јер та идеја да се обједине те разне врсте уметности је одлична, из простог разлога што повећава могућност да се види свака од тих уметности и за себе, а и наравно заједно су јаче, како се каже. Тако да та нека увезаност повећава и видљивост, а самим тим и популарност целе манифестације - рекао је Тадић.
Дистрикт обновом поново има сврху
Калеидоскоп културе ставио је Нови Сад на мапу великих културних догађаја. Простор Дистрикта, где се ове године и одржава део програма Калеидоскопа културе, обновљен је и од некадашњих фабрика и места за производњу, сада служи искључиво у сврху културе и уметности.
- Мислим да с обзиром на то да у нашим већим градовима, Нови Сад, Ниш, Београд, стварно немамо толико пуно простора за било какву уметност, па је јако лепо што је простор Дистрикта реновиран и да сада поново има неку сврху, поготово за музику и за изложбе, позориште и слично. Доста ме подсећа и на неки олдскул Савамалу у Београду, где сам ја одрасла, тако да ми је јако драго. Мислим да што више тако напуштених простора и фабрика треба да се претвори у просторе које ће уметници користити. Јер ако нешто знамо то је да немамо баш толико простора да можемо да изводимо нашу уметност - рекла је млада певачица Ива Лоренс, која је већ други пут део Калеидоскопа културе и обећава да ће се и у будућности радо враћати у Нови Сад на Калеидоскоп културе.
Многе је концепт Дистрикта подсетио на позитивне и сличне праксе широм Европе и света.
- Таква пракса, обнављања и промене намена старих простора постоји широм Европе. Поздрављам сваки културни бољитак и да, имала сам прилике ранијих година да наступам у свим културним станицама у Новом Саду и врло радо ћу наставити ту праксу- рекла је Ана Ковачић.
Она је препоручила да град запосли више људства, како би се успешно покрили сви догађаји у свим културним станицама
- За почетак ми се свиђа што у истој реченици можемо да ставимо речи фабрика, производња и уметност. На прву руку то можда звучи одбојно, јер је уметност нешто што би требало да открива неке дубље ствари које су у нама, али јако ми је драго што на истом месту имамо више врста уметности и у исто време имамо могућности да пробудимо више чула. Сваке године се то јако лепо спакује и сваки пут ми је узбудљиво да дођем овде јер ме увек дочека нешто ново - закључила је Николет Фехер испред бенда Схорт Репортс.
Улаз на програме Калеидоскопа културе је бесплатан.
Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.
Б. Павковић