Ево како су Бечкеречани реаговали НА ПРВУ ЖЕНУ КОЈА ЈЕ ПРОВОЗАЛА БИЦИКЛ

Њега је у Велики Бечкерек донео суграђанин Лудвиг Ханге, који је изазвао праву сензацију возећи бицикл по прашњавим и неравним бечкеречким улицама. „Чудо на два точка“, како је назван овај први бицикл, енглеске марке „Конгаро“, посебно је одушевио младе људе. Они су уочили све предности овог, у првом реду, превозног средства, али и спортског реквизита. Због тога су убрзо у град на обалама Бегеја почели да пристижу нови бицикли. Само неколико година касније било их је веома много.

– Међутим, требало је да прође готово деценија од појаве првог бицикла да би га нашим градом провозала жена. Наиме, 1896. године, прва жена, чије име не знамо, прошла је на бициклу главном улицом Великог Бечкерека. Она је изазвала различите коментаре пролазника, углавном подсмешљиве и негативне – прича за „Дневник” угледна историчарка Нада Борош, некадашња директорка Историјског архива Зрењанин.

Бицикл је из дана у дан имао све више поклоника, па се повећавао и број бициклиста, који су због лоших градских путева, који су већим делом године били непроходни за њих, били принуђени да возе пешачким стазама. То је изазивало незадовољство пролазника. Они су се, углавном, жалили на брзу и вратоломну вожњу млађих возача, који су бесомучно јурећи, наносили повреде и одраслима и деци.

– Због тога су градске власти биле принуђене да донесу саобраћајне прописе за вожњу бицикла великобечкеречким улицама. Према овим прописима, вожња бицикла је била забрањена у вечерњим и ноћним сатима у ужем центру града. Ограничена је и брзина вожње, па се бицикл могао возити брзином ходања пешака. А свако возило је морало да има звучни сигнал, односно звонце или трубу, за упозорење пешака – објашњава Нада Борош.

Ефекат ових мера, међутим, није био нарочито велик, па су немоћне градске власти апеловале преко удружења бициклиста, који су 1896. године основали „Клуб“, да поштују донете прописе како би се заштитили и возачи и пешаци. Овај „Клуб“, међутим, усмеравао је возаче бицикла, не само на поштовање прописаних правила, него их је и спортски активирао. У том циљу управа „Клуба“ откупљује градско земљиште према арадачком друму за изградњу велодрума, на којем би се одвијале бициклистичке спортске активности.

– Тако је прва интернационална бициклистичка трка, на прелому два века, одржана у нашем граду 1. октобра 1899. године. Касније је на том простору одржавано још низ мањих локалних такмичења, на којима су учествовали, углавном локални возачи – истиче Борош.

И данас, у ери електронске технике и аутомобилизма, бицикл није изгубио свој значај ни као превозно средство ни као спортски реквизит. Напротив, као да се повећава број како бицикала тако и бициклиста, јер поред економске оправданости, ово превозно средство је вишеструко здравствено и еколошки корисно.

  Жељко Балабан