ДАНАС ЈЕ ВАЖАН ПРАЗНИК: Верује се да ће нам се опростити СВАКИ ГРЕХ ако урадимо ово!

Свети Евсигније родио се у Антиохији и служио војсци током царевања Диоклецијана, Максимијана Хлора, Константина Великог и његових синова. Присуствовао је страдању светог мученика Василиска у време Максимијана и описао је то страдање

Свети Евсигније родио се у Антиохији и служио војсци током царевања Диоклецијана, Максимијана Хлора, Константина Великог и његових синова. Присуствовао је страдању светог мученика Василиска у време Максимијана и описао је то страдање. Свети свештеномученик Евсигније био је војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима, који је у војсци провео пуних 60 година. У време синова Константинових повукао из војне службе и преселио у Антиохији, свој родни град. Ту је проводио богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима.У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици су га узела за судију.

Он је пресудио праведно, али се друга страна наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362 год. и пресели се у царство небеско.

Беседа на овај дан каже:

Само ако грешници престану зло чинити и науче се добро чинити и приђу Господу, са смиреношћу и покајањем, постаће бели као снег. Господ је моћан и вољан. Нико изван Њега не може грешну душу људску од греха очистити и чистотом убелити.

Ма колико се платно прало у води, са пепелом и сапуном, ма колико се прало и препирало, оно не може добити белину, док се не простре под светлост сунца. Тако и душа наша не може се убелити, ма колико је чистили ми сами својим трудом и напором, уз припомоћ свих средстава законских, докле год је не изнесемо под ноге Божије, раширену и отворену, да је светлост Божја обасја и убели.

Господ и одобрава и препоручује сав труд и напор наш; наиме Он хоће, да ми душу своју сузама окупамо, покајањем стеснимо, грижом савести притиснемо, добрим делима оденемо, но на крају крајева Он нас призива, да приђемо к Њему: тада дођите, говори Господ, па ћемо се судити. То јест: Ја ћу погледати у вас и видећу, да ли има Мене у вама, и ви ћете погледати у Мене као у огледало, и видећете, какви сте.

Kurir.rs