ЈЕДАН ЗАРАЂУЈЕ, ДРУГИ ЛУДУЈУ, А КОМШИЈЕ БЕЗ СНА Викендашима нелегални туризам ускратио мир

Док је у приобаљу моћне реке, која га је плавила сваке јесени, зиме или пролећа, настало тек скромно насеље Барачка, прави мамац за љубитеље мира и тишине биле су обале Великог бачког канала, што због близине граду, што због пошумљене околине.

Већину ових насеља чине, макар на папиру „привремени“, објекти чији власници плаћају закуп приобалног земљишта надлежном ЈП „Воде Војводине“, па због тога често и издају своје викендице, не би ли покрили трошак закупа земљишта, што им се често обије о главу. Тачније њиховим викенд-комшијама, којима у трпљењу несносне буке из суседних викендица ни мало не помаже подсећање да слобода појединца завршава тамо где почиње слобода другог.

- У потпуно истој смо ситуацији као и власници других викендица које се изнајмљују и који не могу ока да склопе од буке са изнајмљених викендица, мада смо ми у мало специфичнијој ситуацији, јер иако смо у непосредном суседству канала, нити смо проглашени викенд зоном, нити плаћамо закуп јавном предузећу, пошто су плацеви за наше викендице купљени од приватног власника негдањег пољо-земљишта које је било предмет конверзије, препарцелизације, након чега су добијене грађевинске дозволе и објекти укњижени у катастар. Дакле формално се сматрамо делом града, па би одлуке о комуналном реду требале да се односе и на нас – каже Иван Маричић, један од власника 30-так викендица у насељу које се налази на потезу леве обале ВБК између два железничка моста на пругама ка Богојеву и Апатину.

- И тако, седим на својој тераси, будан целу ноћ и мада од буке не чујем ни властите мисли, осетим како ми од вибрација изазваних звучницима и дословно играју бубрези – прича Иван Маричић и наглашава да је пробао да разговара и са закупцима, али су сви покушаји били неуспешни. – Тешко и контрапродуктивно је причати са пијаним човеком. Он је закупио викендицу и сматра да има право да малтретира све около. Једном су ме чак и послушали, око 23 сата су се утишали на подношљиву меру, али су зато поново пуном јачином почели журку у пет сати изјутра.

У оваквим насељима обично се „зна ред”, односно комшије у случају каквог славља обавесте суседе уз извињење због буке, па комшије могу да одлуче да ли ће уопште долазити на своје викендице у те дане, али према речима Маричића, навада његовог првог комшије да почне са константним изнајмљивањем свог објекта, потпун обесмишљава било какву помисао на мир и одмор.

- Знате, овде од 30-так викендица у њих десетак људи живе преко целе године, дакле за њих то нису викендице, баш као што и ја имам намеру да се овде потпуно преселим по одласку у пензију. Ја сам своју изградио, пошто живим у стамбеној згради, не би ли имао мира и уживао у природи, али од, на пример пет закупљених викенда комшијске викендице у четири случаја урлање и прегласна музика је трајала данима и то кад почне то траје до сванућа – каже Маричић, наглашавајући да је покушао да прича са комшијом. – Један од аргумената му је да је викендицу изнајмио, па не може да утиче на то како се понашају закупци, а други му је да су му наводно у Полицијској управи рекли да се ни једна градска одлука о кућном, односно комуналном реду када је бука у питању не односи на наше насеље, па да може 24 сата дневно да пушта музику без ограничења у јачини звука.

Тако се од оазе мира ово насеље претворило у целолетњи мини Егзит, који због учесталих свађа и туча самих закупаца „под гасом“, неретко походе и полицијске патроле.

- Мој први комшија, иако нерегистрован за туристичку делатност, изнајмљује своју викендицу потпуно комерцијално, рекламирајући се преко друштвених мрежа и ваљда се прочуло да можете да дивљате целу ноћ, па људи са таквим намерама и изнајмљују његов објекат. То што „закупци“ постављају звучнике тик испод прозора моје спаваће собе, њега не интересује, он ионако не проводи викенде у својој викендици. Да ли је тај, у суштини нелегалан, приход довољан да оправдате малтретирање свих комшија, не знам, али знам да нисам једини који у овом насељу уместо макар мирног викенда, има викенд-пакао у суседству - вели Маричић.

М. Миљеновић